Može li muzej, institucija koju najčešće povezujemo sa prošlošću, pomoći ljudima da budu prisutniji u sadašnjem trenutku? Iako muzeji čuvaju artefakte, sećanja i priče iz ranijih vremena, oni istovremeno mogu biti mesta usporavanja, pažnje i unutrašnjeg smirivanja. Upravo zato se sve češće postavlja pitanje kako muzeji mogu doprineti razvoju mindfulness-a i podržati posetioce u potrazi za ravnotežom u savremenom, ubrzanom i digitalno zasićenom životu.
U muzejskom kontekstu, mindfulness se može razumeti kao praksa usmerene svesnosti i prisutnosti koja podržava blagostanje, refleksiju, emocionalnu regulaciju i smisleno uključivanje u kulturna iskustva. To ne mora nužno značiti formalnu meditaciju. Mindfulness u muzeju može se javiti kroz sporo gledanje umetničkog dela, pažljivo posmatranje detalja na predmetu, tiho kretanje kroz galeriju, svesno disanje, senzorno doživljavanje prostora ili jednostavno kroz trenutak u kojem posetilac zastane i dozvoli sebi da zaista primeti ono što ga okružuje.
Muzeji često pružaju poseban ambijent koji privlači posetioce u potrazi za mirom. Okruženi artefaktima, umetničkim delima i arhitekturom, posetioci mogu da naprave predah od svakodnevnih obaveza i obnove energiju. Neki ljudi možda osećaju nelagodu ili nesigurnost u vezi sa tim kako da započnu mindfulness praksu, iako su njene prednosti dobro poznate. Muzeji u tom pogledu mogu imati važnu ulogu; oni mogu ponuditi pristupačan, nenametljiv i kulturno bogat prostor u kojem pojedinci mogu da istražuju i isprobavaju mindfulness .
Ideja o stvaranju takozvanih muzeja usmerenih na mindfulness nadovezuje se na šire inicijative koje podstiču muzeje da postanu društveno i ekološki odgovorniji i da pripreme pojedince za održiviju budućnost u vremenu dramatičnih društvenih promena. Istovremeno, mindfulness se javlja kao odgovor na potrebu da se pronađu novi načini otkrivanja i prenošenja značenja tokom muzejskih poseta. Kako se priroda muzejskog iskustva menja, a digitalni prikazi artefakata postaju sve dostupniji, isključivo obrazovna svrha posete muzeju povlači se u drugi plan. Poseta muzeju sve više postaje iskustvo koje uključuje emocije, pažnju, prisustvo, blagostanje i lični odnos prema kulturnom nasleđu.
Mindfulness i mentalno zdravlje postaju sve značajnije teme za muzeje širom sveta, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama. Gotovo 600 muzeja u Ujedinjenom Kraljevstvu, što čini više od četvrtine ukupnog broja muzeja u zemlji, nudi programe posvećene mindfulness praksi i mentalnom zdravlju. Ti programi obuhvataju različite aktivnosti: od kurseva meditacije i joge do celih izložbi posvećenih temi mindfulness-a.
Posetilac koji kontemplira umetnička dela u muzeju. © Dan Comaniciu / iStock.
Jedan od poznatih primera je program Quiet Mornings Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, koji je pokrenut 2016. godine. U okviru ovog programa, posetioci su jednom mesečno, od 7.30 časova ujutru, mogli da obilaze galerije u kontemplativnoj tišini. Program je uključivao i vodiča koji je vodio šezdesetominutnu grupnu meditaciju. Na taj način, muzej je postao prostor u kojem se susret sa umetnošću odvija sporije, tiše i svesnije, pre nego što uobičajeni ritam dana preuzme pažnju posetilaca.
Drugi važan primer je Mančesterska umetnička galerija, koja već nekoliko godina promoviše mindfulness kroz svoje obrazovne programe i rad sa različitim grupama publike. Galerija je istraživala kako se mindfulness može primeniti prilikom doživljavanja i vrednovanja umetnosti, sa ciljem da posetioce podstakne na dublju interakciju sa stalnom postavkom ili posebnim izložbama. Susreti sa poznatim i nepoznatim umetničkim delima omogućili su posetiocima da razmišljaju o značaju sopstvenog mentalnog zdravlja. Posebni projekti i javne radionice u Mančesterskoj umetničkoj galeriji organizovani su za različite grupe posetilaca, uključujući odrasle korisnike usluga zaštite mentalnog zdravlja, učenike osnovnih škola, starije osobe, nastavnike koji su nedavno stekli kvalifikacije i dugoročno nezaposlene osobe. Ove grupe bile su pozvane da u prostoru galerije istražuju, uče i praktikuju mindfulness. Istovremeno, podsticane su da razvijaju mindfulness i izvan muzeja, u svakodnevnom životu. U suštini, posetioci su učili da se iskustvo posmatranja slike može preneti na stvarne životne okolnosti. Dopuštanje mislima da se pojave i prođu, bez vezivanja za njih ili prepuštanja njihovom toku, može se vežbati pred umetničkim delom, ali se ista sposobnost može primeniti i u svakodnevnim situacijama. Jedan od budućih ciljeva Mančesterske umetničke galerije jeste podizanje svesti o naučnim dokazima koji potvrđuju koristi mindfulness prakse i njene pozitivne efekte na blagostanje, kreativno mišljenje i celoživotno učenje.
Primer mindfulness prakse u muzeju
Mindfulness praksa u muzeju može biti jednostavna i dostupna. Sledeći koraci mogu poslužiti kao primer vežbe u muzeju ili galeriji:
- Po dolasku, posetilac se može smiriti pomoću opuštajućeg disanja, postepeno se oslobađajući utisaka nastalih tokom dolaska u muzej, poput saobraćajne gužve, žurbe ili buke s ulice.
- Iako mnoge meditacije podrazumevaju zatvorene oči, u muzeju je važno da oči ostanu otvorene kako bi posetilac postao svestan boja, oblika, svetlosti i prostora oko sebe. Buka takođe može biti deo iskustva, jer muzeji nisu izolovane prostorije za meditaciju, već živi kulturni prostori.
- Kada posetilac stane ispred artefakta ili umetničkog dela, nije neophodno odmah imenovati ili identifikovati delo. Pažnja se može usmeriti na svetlost, atmosferu, kompoziciju, teksturu, boju ili bilo koji drugi aspekt koji posetiocu deluje prirodno.
- Posetilac može obratiti pažnju i na položaj sopstvenog tela, na disanje, na obrise prostora i na način na koji telo spontano reaguje na umetničko delo.
- Iz tog stanja otvorenosti i prijemčivosti moguće je izraziti se crtanjem skice, maštanjem, kontemplacijom ili tihom refleksijom.
Još jedan zanimljiv primer dolazi sa Instituta za savremenu umetnost Univerziteta Pensilvanije, koji organizuje mindfulness sesije otvorene za sve zainteresovane. Pod nazivom „Mindfulness at the Museum“, ovaj niz vođenih meditativnih susreta vode iskusni praktičari, a cilj je da učesnici nauče kako da se usklade sa sadašnjim trenutkom. Svaki susret je jedinstven i zasniva se na povezivanju uma i tela, pružajući učesnicima znanja koja im mogu pomoći da vode uravnoteženiji život. Pored vremena namenjenog opuštanju i razmišljanju o umetničkim delima, ove sesije mogu uključivati tehnike disanja, lagano istezanje i vežbe usmeravanja pažnje. Učesnici se podstiču da obrate pažnju na okruženje: svetlost, zvukove, teksture i atmosferu prostora. Kao u prethodnom i u ovom primeru, cilj uvođenja mindfulness prakse prevazilazi okvire samog muzejskog programa, jer su ovakve sesije osmišljene tako da široj zajednici omoguće da koristi prednosti mindfulness-a i izvan muzeja.
Ovi primeri pokazuju da mindfulness u muzejima nije prolazni trend, već mogući odgovor na promenu uloge muzeja u savremenom društvu. Muzej više nije samo mesto na kojem se informacije prenose posetiocu. On može biti prostor u kojem se razvijaju pažnja, refleksija, emocionalna povezanost, blagostanje i dublji odnos prema kulturnom nasleđu. U tom smislu, mindful muzej ne traži od posetioca samo da gleda, već da primeti; ne samo da zapamti, već da poveže; ne samo da prođe kroz izložbu, već da zaista bude prisutan u njoj.
Izvor ovog teksta se oslanja na knjigu Stankov, U., Gretzel, U., & Filimonau, V. (2022). The mindful tourist: The power of presence in tourism. Emerald Group Publishing, Leeds, UK i deo je aktivnosti projekta RE-MIND – A Mindfulness-Based Capacity-Building Model for Digital Wellbeing and Intergenerational Audience Engagement in Museums (remind-project.com).
Autori teksta:
