Може ли музеј, институција коју најчешће повезујемо са прошлошћу, помоћи људима да буду присутнији у садашњем тренутку? Иако музеји чувају артефакте, сећања и приче из ранијих времена, они истовремено могу бити места успоравања, пажње и унутрашњег смиривања. Управо зато се све чешће поставља питање како музеји могу допринети развоју mindfulness-a и подржати посетиоце у потрази за равнотежом у савременом, убрзаном и дигитално засићеном животу.
У музејском контексту, mindfulness се може разумети као пракса усмерене свесности и присутности која подржава благостање, рефлексију, емоционалну регулацију и смислено укључивање у културна искуства. То не мора нужно значити формалну медитацију. Mindfulness у музеју може се јавити кроз споро гледање уметничког дела, пажљиво посматрање детаља на предмету, тихо кретање кроз галерију, свесно дисање, сензорно доживљавање простора или једноставно кроз тренутак у којем посетилац застане и дозволи себи да заиста примети оно што га окружује.
Музеји често пружају посебан амбијент који привлачи посетиоце у потрази за миром. Окружени артефактима, уметничким делима и архитектуром, посетиоци могу да направе предах од свакодневних обавеза и обнове енергију. Неки људи можда осећају нелагоду или несигурност у вези са тим како да започну mindfulness праксу, иако су њене предности добро познате. Музеји у том погледу могу имати важну улогу; они могу понудити приступачан, ненаметљив и културно богат простор у којем појединци могу да истражују и испробавају mindfulness .
Идеја о стварању такозваних музеја усмерених на mindfulness надовезује се на шире иницијативе које подстичу музеје да постану друштвено и еколошки одговорнији и да припреме појединце за одрживију будућност у времену драматичних друштвених промена. Истовремено, mindfulness се јавља као одговор на потребу да се пронађу нови начини откривања и преношења значења током музејских посета. Како се природа музејског искуства мења, а дигитални прикази артефаката постају све доступнији, искључиво образовна сврха посете музеју повлачи се у други план. Посета музеју све више постаје искуство које укључује емоције, пажњу, присуство, благостање и лични однос према културном наслеђу.
Mindfulness и ментално здравље постају све значајније теме за музеје широм света, посебно у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама. Готово 600 музеја у Уједињеном Краљевству, што чини више од четвртине укупног броја музеја у земљи, нуди програме посвећене mindfulness пракси и менталном здрављу. Ти програми обухватају различите активности: од курсева медитације и јоге до целих изложби посвећених теми mindfulness-a.
Посетилац који контемплира уметничка дела у музеју. © Дан Цоманициу / иСтоцк.
Један од познатих примера је програм Quiet Mornings Музеја модерне уметности у Њујорку, који је покренут 2016. године. У оквиру овог програма, посетиоци су једном месечно, од 7.30 часова ујутру, могли да обилазе галерије у контемплативној тишини. Програм је укључивао и водича који је водио шездесетоминутну групну медитацију. На тај начин, музеј је постао простор у којем се сусрет са уметношћу одвија спорије, тише и свесније, пре него што уобичајени ритам дана преузме пажњу посетилаца.
Други важан пример је Манчестерска уметничка галерија, која већ неколико година промовише mindfulness кроз своје образовне програме и рад са различитим групама публике. Галерија је истраживала како се mindfulness може применити приликом доживљавања и вредновања уметности, са циљем да посетиоце подстакне на дубљу интеракцију са сталном поставком или посебним изложбама. Сусрети са познатим и непознатим уметничким делима омогућили су посетиоцима да размишљају о значају сопственог менталног здравља. Посебни пројекти и јавне радионице у Манчестерској уметничкој галерији организовани су за различите групе посетилаца, укључујући одрасле кориснике услуга заштите менталног здравља, ученике основних школа, старије особе, наставнике који су недавно стекли квалификације и дугорочно незапослене особе. Ове групе биле су позване да у простору галерије истражују, уче и практикују mindfulness. Истовремено, подстицане су да развијају mindfulness и изван музеја, у свакодневном животу. У суштини, посетиоци су учили да се искуство посматрања слике може пренети на стварне животне околности. Допуштање мислима да се појаве и прођу, без везивања за њих или препуштања њиховом току, може се вежбати пред уметничким делом, али се иста способност може применити и у свакодневним ситуацијама. Један од будућих циљева Манчестерске уметничке галерије јесте подизање свести о научним доказима који потврђују користи mindfulness праксе и њене позитивне ефекте на благостање, креативно мишљење и целоживотно учење.
Пример mindfulness праксе у музеју
Mindfulness пракса у музеју може бити једноставна и доступна. Следећи кораци могу послужити као пример вежбе у музеју или галерији:
- По доласку, посетилац се може смирити помоћу опуштајућег дисања, постепено се ослобађајући утисака насталих током доласка у музеј, попут саобраћајне гужве, журбе или буке с улице.
- Иако многе медитације подразумевају затворене очи, у музеју је важно да очи остану отворене како би посетилац постао свестан боја, облика, светлости и простора око себе. Бука такође може бити део искуства, јер музеји нису изоловане просторије за медитацију, већ живи културни простори.
- Када посетилац стане испред артефакта или уметничког дела, није неопходно одмах именовати или идентификовати дело. Пажња се може усмерити на светлост, атмосферу, композицију, текстуру, боју или било који други аспект који посетиоцу делује природно.
- Посетилац може обратити пажњу и на положај сопственог тела, на дисање, на обрисе простора и на начин на који тело спонтано реагује на уметничко дело.
- Из тог стања отворености и пријемчивости могуће је изразити се цртањем скице, маштањем, контемплацијом или тихом рефлексијом.
Још један занимљив пример долази са Института за савремену уметност Универзитета Пенсилваније, који организује mindfulness сесије отворене за све заинтересоване. Под називом „Mindfulness ат тхе Мусеум“, овај низ вођених медитативних сусрета воде искусни практичари, а циљ је да учесници науче како да се ускладе са садашњим тренутком. Сваки сусрет је јединствен и заснива се на повезивању ума и тела, пружајући учесницима знања која им могу помоћи да воде уравнотеженији живот. Поред времена намењеног опуштању и размишљању о уметничким делима, ове сесије могу укључивати технике дисања, лагано истезање и вежбе усмеравања пажње. Учесници се подстичу да обрате пажњу на окружење: светлост, звукове, текстуре и атмосферу простора. Као у претходном и у овом примеру, циљ увођења mindfulness праксе превазилази оквире самог музејског програма, јер су овакве сесије осмишљене тако да широј заједници омогуће да користи предности mindfulness-a и изван музеја.
Ови примери показују да mindfulness у музејима није пролазни тренд, већ могући одговор на промену улоге музеја у савременом друштву. Музеј више није само место на којем се информације преносе посетиоцу. Он може бити простор у којем се развијају пажња, рефлексија, емоционална повезаност, благостање и дубљи однос према културном наслеђу. У том смислу, mindful музеј не тражи од посетиоца само да гледа, већ да примети; не само да запамти, већ да повеже; не само да прође кроз изложбу, већ да заиста буде присутан у њој.
Извор овог текста се ослања на књигу Stankov, У., Gretzel, У., &амп; Filimonau, В. (2022). The mindful tourist: The power of presence in tourism. Emerald Group Publishing, Leeds, UK и део је активности пројекта RE-MIND – А Mindfulness-Басед Цапацитy-Буилдинг Модел фор Дигитал Wеллбеинг анд Интергенератионал Аудиенце Енгагемент ин Мусеумс (реминд-пројецт.цом).
Аутори текста:
