PROFESOR GEOGRAFIJE
Izlazno zvanje: Master geograf, sa bližim određenjem u Dodatku diplome – Profesor geografije
(1 godina, 60 ESPB)
Uslovi za upis na master studije
Uslovi za upis na master akademske studije razlikuju se u zavisnosti od studijskog programa i modula koji želite da upišete. Za najveći broj programa potrebno je da kandidat ima završene četvorogodišnje osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 ESPB, dok se kod pojedinih programa dodatno uzima u obzir oblast prethodno završenih studija.
Ukoliko prethodno obrazovanje nije u potpunosti odgovarajuće izabranom master programu, kandidat može imati obavezu polaganja predmeta iz ulaznog modula. Ulazni modul čine predmeti, odnosno njihovi ekvivalenti, koji predstavljaju neophodnu osnovu za praćenje nastave na odabranom master programu. Predmeti koje je kandidat već položio tokom prethodnih studija mogu biti priznati ukoliko se utvrdi njihova ekvivalentnost.
Kandidati koji nemaju položene sve potrebne predmete ulaznog modula mogu se, kod programa za koje je to predviđeno, upisati uslovno, uz obavezu da te predmete polože pre polaganja ispita sa master studijskog programa.
Tačni uslovi prethodno završenih studija, kao i eventualni predmeti ulaznog modula, razlikuju se za svaki studijski program i modul. Zbog toga preporučujemo da pre prijave proverite uslove koji se odnose upravo na program koji želite da upišete, kao i u tekstu Konkursa koji se raspisuje u prolećnim mesecima.
Detaljne i zvanične uslove možete pronaći u Pravilniku o upisu studenata na studijske programe Prirodno-matematičkog fakulteta, posebno u članovima koji se odnose na Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo.
Modul Profesor geografije namenjen je studentima koji žele da prodube svoja geografska znanja i istovremeno razviju napredne kompetencije potrebne za savremeni nastavnički i obrazovno-istraživački rad. Master studije nadograđuju znanja stečena na osnovnim studijama i povezuju savremene geografske sadržaje sa metodikom nastave, didaktikom, istraživanjem i neposrednim radom u školi. Program je usmeren na razumevanje nastave geografije kao procesa koji se ne zasniva samo na prenošenju činjenica, već na razvijanju geografskog mišljenja, povezivanju prirodnih i društvenih procesa i osposobljavanju učenika da kritički razumeju prostor u kojem žive. Poseban akcenat je na povezivanju stručnog geografskog znanja sa savremenim pristupima učenju i obrazovanju, kao i na razvijanju sposobnosti da se nastavni sadržaji prilagode promenama u društvu, tehnologiji i obrazovnim potrebama učenika. Završetkom studija stiče se akademski naziv master geograf, uz bliže određenje Master geograf – Profesor geografije u dodatku diplome.
Od nastavnika geografije do stručnjaka za geografsko obrazovanje. Na master nivou fokus se pomera sa osnovnog ovladavanja nastavnim metodama ka njihovoj promišljenoj, kritičkoj i istraživački zasnovanoj primeni. Predmeti Metodika nastave geografije 2 i Primena didaktičkih principa u nastavi geografije omogućavaju studentima da prodube znanja o planiranju nastave, izboru nastavnih strategija, vrednovanju postignuća učenika i prilagođavanju nastave različitim obrazovnim situacijama. Program zato ne priprema studenta samo da uspešno realizuje nastavni čas, već da razume zašto određeni pristup funkcioniše, kako da proceni njegovu efikasnost i na koji način može unaprediti sopstvenu nastavnu praksu. Time se razvija sposobnost da nastavnik samostalno uvodi inovacije, prilagođava sadržaje različitim učenicima i reaguje na promene u savremenom obrazovanju, ali i da povezuje geografiju sa aktuelnim društvenim, ekološkim i prostornim pitanjima koja učenicima približavaju svet izvan učionice.
Učionica postaje prostor za istraživanje i profesionalni razvoj. Važan deo studija čine Školska praksa 4 i Školska praksa 5, koje studentima omogućavaju dodatno iskustvo u realnom školskom okruženju i povezivanje metodičkih znanja sa konkretnim nastavnim situacijama. Istovremeno, predmet Metode analize geoprostornih podataka i istraživački deo završnog rada razvijaju sposobnost korišćenja savremenih metoda i naučnog pristupa u proučavanju geografskih i obrazovnih problema. Na taj način budući profesori razvijaju kompetencije ne samo za izvođenje nastave, već i za njeno analiziranje, vrednovanje i unapređivanje, kao i za uključivanje u stručne i istraživačke projekte iz oblasti geografskog obrazovanja.
Posebno se podstiču samostalnost, refleksivna nastavna praksa i sposobnost povezivanja rezultata istraživanja sa konkretnim potrebama škole i učenika, što omogućava da nastavnik sopstveni rad kontinuirano preispituje, unapređuje i prilagođava novim obrazovnim okolnostima.
Prostor za sopstvena stručna interesovanja. Izborni predmeti omogućavaju studentima da master studije prilagode oblastima koje žele dodatno da razvijaju. Mogu se usmeravati ka geografskim regijama Srbije, demografskim modelima i savremenim promenama geo-sistema, ali i ka pitanjima razvoja nastavnih programa kroz predmet Kurikulumi u svetu i Srbiji. U drugom semestru izbor se dodatno širi na regionalnu politiku Evropske unije, razvojnu geografiju, održivu životnu sredinu, karakteristične regije sveta, istorijski razvoj nastave geografije ili poslovni i akademski engleski jezik u geonaukama. Ovakva struktura omogućava studentu da očuva široku geografsku perspektivu, a istovremeno izgradi sopstveni profesionalni profil u obrazovanju i istraživanju. Student tako može da kombinuje interesovanja iz geografskih disciplina sa temama koje su neposredno povezane sa školom, nastavom i razvojem geografskog obrazovanja, ali i da master rad usmeri ka oblasti koja odgovara njegovim budućim profesionalnim ili akademskim planovima.
Nakon završetka master studija student je osposobljen za rad kao predmetni nastavnik geografije u osnovnom, srednjem stručnom i opštem srednjem obrazovanju, ali i za poslove stručnog usavršavanja, neformalnog geografskog obrazovanja, rada u obrazovno-naučnim institucijama i stručnim, razvojnim i nadzornim pedagoškim službama. Master nivo posebno razvija sposobnost samostalnog profesionalnog razvoja, kritičkog sagledavanja nastavne prakse i primene savremenih istraživačkih pristupa u obrazovanju. Stečene kompetencije predstavljaju i dobru osnovu za dalje akademsko usavršavanje i istraživanja u oblasti geografskog obrazovanja, razvoj nastavnih materijala, učešće u obrazovnim projektima i doprinos modernizaciji nastave geografije.
Dobar profesor geografije ne prenosi samo znanje o svetu – on učenike osposobljava da taj svet razumeju, povezuju pojave u njemu i postavljaju prava pitanja o prostoru koji ih okružuje.