Ime i prezime:
Aleksandar Antić
Studijski program i godina diplomiranja:
Doktor Geonauka (Turizam), 2023
Trenutna pozicija:
Managing Editor, Editorial Group Leader, MDPI AG, Basel, Švajcarska
Za početak, možete li nam ukratko ispričati svoju priču — odakle dolazite i kako ste odlučili da upišete studije na našem Departmanu?
Rođen sam u Požarevcu, gde sam završio osnovnu i srednju školu, kao i nižu muzičku školu, na odseku za klarinet.
Moja ljubav prema turizmu razvila se pod uticajem knjige Hermana Hesea Umetnost dokolice (Die Kunst des Müßiggangs). U pojedinim tekstovima Hese govori o svojim putovanjima i o načinu na koji je doživljavao mesta koja je posećivao, ali i o tome koliko ljudi često propuštaju autentična iskustva jer su više usmereni na fotografisanje i dokazivanje drugima da su negde bili. Takav pristup putovanju, zasnovan na doživljaju prostora i kontaktu sa ljudima, veoma me je zaintrigirao.
Moje interesovanje dodatno su oblikovala česta putovanja po istočnoj Srbiji sa ocem, koja su bila povezana sa njegovim poslom. Tako sam imao priliku da boravim u udaljenim selima na Homolju i Kučaju, kao i u krajevima oko Kladova i Negotina. Postepeno sam zavoleo upoznavanje prirode, različitih mesta i načina života, ali i ljudi, njihove hrane, običaja i gostoprimstva.
Zato mi je nakon završene srednje škole bilo prirodno da poželim da se turizmom bavim na akademski i analitički način i da na toj osnovi gradim svoju karijeru. Tokom osnovnih, a naročito master studija, počeo sam da objavljujem svoje prve naučne radove, koji su se uglavnom bavili geoturizmom kao širom temom. Uočivši nedovoljno istražen specijalizovani segment geoturizma, koji istovremeno predstavlja jedan od njegovih značajnih i najstarijih oblika, odlučio sam da svoja istraživanja prvenstveno usmerim ka speleoturizmu.
Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu predstavlja, ako ne najprestižniju, onda svakako jednu od tri najuglednije institucije u Srbiji za doktorske studije u ovoj oblasti. Zbog toga je moj izbor bio prilično jednostavan.
Koja iskustva ili trenutke sa studije ćete zauvek pamtiti?
Bilo ih je zaista mnogo. Pre svega, zauvek ću pamtiti istraživanja turističkih pećina u Srbiji, koja su bila deo moje doktorske disertacije. Ta istraživanja realizovao sam sa profesorom Nemanjom Tomićem i akademikom Slobodanom Markovićem, a posebno bih izdvojio Dubočku pećinu, Ceremošnju i Ravništarku.
Posebno mi je ostalo u sećanju i jedno od putovanja sa „Bukurovcima“, iako takvih putovanja nije bilo mnogo. Jedno od najlepših bilo je putovanje na Zlatar u aprilu, kada je planina još uvek bila prekrivena snegom. Sa studentima različitih studijskih programa boravili smo u iznajmljenoj vikendici, ložili kamin na drva i uživali u pravoj zimskoj idili, iako je već bio april. Tom prilikom obišli smo i Hadži-Prodanovu pećinu u blizini Ivanjice.
Terenska putovanja po Sloveniji takođe su bila veoma upečatljiva. Tokom jednog od njih sreli smo jednog poznatog srpskog pevača i savetovali mu da obiđe slovenačke pećine.
Dugo ću pamtiti i obilazak Cerjanske pećine u speleološkoj opremi. Speleologija nije moja uža specijalnost, ali je to iskustvo bilo veoma uzbudljivo i korisno, jer mi je omogućilo da bolje razumem potencijale i izazove turistički neopremljenih pećina.
Treba dodati i intervju sa čovekom koji je postavio temelje razvoja pećinskog turizma u Srbiji — akademikom Radenkom Lazarevićem. Intervju je realizovan svega nekoliko meseci pre njegove smrti i predstavlja jedno od mojih posebno dragocenih profesionalnih i ličnih iskustava. Tom prilikom mi je poklonio nekoliko svojih knjiga, uključujući i svoje najnovije delo, zbirku viceva, što ovom susretu daje dodatnu, ličnu i veoma toplu dimenziju.
Od izazovnijih iskustava posebno bih izdvojio pokušaj povezivanja pećinskog nakita (prevashodno stalagmita) sa paleoklimatskim rekonstrukcijama. U tome mi je mnogo pomogao profesor Slobodan Marković, koji me je na konferenciji u SANU upoznao i sa grupom kineskih istraživača posvećenih ovoj temi. Iako paleoklimatske rekonstrukcije nisu bile u fokusu moje doktorske disertacije, bilo je važno razmotriti ih sa aspekta zaštite i konzervacije pećina. To iskustvo mi je pokazalo koliko je za razumevanje i odgovorno upravljanje pećinskim prostorima važan interdisciplinarni pristup.
Da li Vas je studiranje odvelo u nekom neočekivanom smeru? Da li ste pomislili da Vaša struka ipak otvara više vrata nego što ste pomislili kada ste upisivali fakultet?
Nakon završetka doktorskih studija, moj profesionalni put me jeste odveo u neočekivanom smeru. Dobio sam stipendiju Federalne vlade Švajcarske i otišao na Univerzitet u Lozani, gde sam realizovao projekat posvećen inventarizaciji i speleoturističkoj zaštiti na nivou cele Švajcarske. Projekat sam sprovodio na Institutu za geografiju i održivi razvoj u Sionu, pod mentorstvom profesora Emanuela Rejnara (Emmanuel Reynard).
Tokom projekta objavili smo tri naučna rada i učestvovali na dve međunarodne konferencije: na konferenciji Swiss Geoscience Meeting u Mendriziju 2023. godine i na skupu Evropske geounije (EGU) u Beču 2024. godine.
Nakon toga sam se vratio u kompaniju u kojoj sam radio u Novom Sadu pre i tokom doktorskih studija, ali ovoga puta u njenoj kancelariji u Bazelu. To iskustvo mi je pokazalo da studije turizma i geografije otvaraju mnogo više mogućnosti nego što sam u početku mogao da pretpostavim. One ne vode samo ka tradicionalnim poslovima u turizmu, već i ka istraživanju, zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa, održivom razvoju i međunarodnoj saradnji.
Šta Vam je najzanimljiviji, najlepši ili najizazovniji deo posla koji sada radite?
Najzanimljivije i najinspirativnije u mom poslu jeste to što imam priliku da sarađujem sa izuzetno talentovanim i uspešnim naučnicima iz celog sveta. Pre nekoliko nedelja, na primer, Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu dobio je naučnik koji je ranije objavljivao radove u izdavačkoj kući u kojoj radim.
Moj posao mi omogućava i da svakodnevno učim. Veliki deo radnog dana provodim čitajući naučne radove, posebno iz oblasti društvenih nauka, prateći nova istraživanja i upoznajući se sa različitim idejama i pristupima. Upravo je to jedna od mojih glavnih motivacija — mogućnost da stalno proširujem svoje znanje i radim u okruženju koje podstiče intelektualni razvoj.
Na koji način su Vam znanja i veštine sa studija pomogle da se snađete u karijeri?
Tokom studija, kroz saradnju sa brojnim divnim profesorima, naučio sam kako da pišem naučne radove, sprovodim istraživanja i kritički analiziram različite izvore i podatke. Studije su mi omogućile da upoznam jedan potpuno novi svet i razvijem način razmišljanja koji mi je danas veoma važan u profesionalnom radu. To predznanje bilo je od ključnog značaja za moje snalaženje u izdavačkoj kompaniji i svakodnevnom radu sa naučnim istraživanjima, autorima i urednicima.
I za kraj - imate li poruku ili mali savet za sadašnje studente i buduće brucoše?
Diploma može da otvori mnoga vrata, ali je ono što će se dogoditi nakon toga u velikoj meri na vama. Važno je da, pored formalnog obrazovanja, nastavite da učite, istražujete i razvijate sopstvena interesovanja.
Posebno bih preporučio čitanje književnih dela. Čitanje obogaćuje jezik, razvija elokvenciju, podstiče kritičko mišljenje i pomaže nam da bolje razumemo svet izvan okvira sopstvene struke. Upravo ta širina pogleda često pravi najveću razliku u životu i karijeri.
