Za početak, možete li nam ukratko ispričati svoju priču — odakle dolazite i kako ste odlučili da upišete geografiju?
Zovem se Branislav Živaljević, rođen sam i odrastao u Novom Sadu. Nakon završetka gimnazije Isidora Sekulić, upisao sam se na Prirodno-matematički fakultet, smer diplomirani geograf. Iako sam rođen u ravnici, planine su me oduvek više privlačile. Odrastanjem, u osnovnoj školi i gimnaziji, počeo sam više da se interesujem u vezi sa prirodnim pojavama i procesima koji nas okružuju, najviše o klimi i lednicima. Moja odluka da upišem studije geografije bila je dakle laka i instinktivna.
Koja iskustva ili trenutke sa studije ćete zauvek pamtiti? (Tereni, društvo, predmeti, anegdote… ne moraju biti samo neke lepršave priče, nego i nešto što ste naučili, a bilo je izazovno)
Najviše ću pamtiti terensku nastavu. Ne mogu da izdvojim jednu posebno, jer svaka je za sebe bila jedinstveno iskustvo, od terena po Vojvodini na prvoj godini, do maglovitog Pančićevog vrha na drugoj i pećina Istočne Srbije na trećoj. Pošto moj studijski program nije podrazumevao terensku nastavu u Crnoj Gori i Sloveniji moram reći da zavidim kolegama i koleginicama koji su i tamo bili na terenskoj nastavi. Zatim, izdvojio bih nastavu iz geologije i geomorfologije na prvoj i trećoj godini osnovnih studija jer su predavanja profesora Mlađena Jovanovića imala velik uticaj na mene i razvijanje kritičke naučne misli. Na kraju, na poslednjoj godini osnovnih studija i na master studijama sam se susreo sa predmetima i temama u vezi sa osnovama GIS-a i obradom satelitskih slika, sa kojima me je upoznao profesor Minučer Mesaroš, koji je danas i moj mentor na izradi doktorske disertacije.
Da li Vas je studiranje odvelo u nekom neočekivanom smeru? Kad biste se sada našli oči u oči sa sobom iz vremena studija, da li bi taj mlađi „Vi“ poverovao kakav put je pred njim i gde će jednog dana stići?
Apsolutno. Zapravo, više ne mogu ni da se setim kakva sam očekivanja imao, ali svakako nisam mislio da ću se baviti poslom i istraživanjima koja trenutno radim. Tada, 2013. i 2014. godine kada sam bio brucoš, satelitske slike visoke prostorne i vremenske rezolucije kakve danas svakodnovno koristim nisu bile dostupne za komercijalnu upotrebu. Da bih mogao ozbiljnije da se bavim njihovim procesiranjem morao sam da naučim i određene tehnike programiranja koje koristim kao alat za dobijanje rezultata. To je dakle još jedna stvar o kojoj nisam ni razmišljao početkom svojih studija. Međutim, vremenom, na apsolventskoj godini i na master studijama, u studijski program uključeni su predmeti na kojima sam se susreo sa osnovama tehnika obrade satelitskih slika i korišćenja GIS alata. Danas je to moja okupacija, vid hobija i na kraju doktorska disertacija, čija tema ja upravo korišćenje satelitskih slika u svhru procene prinosa poljoprovrednih kultura u Vojvodini.
Čime se danas bavite i kako izgleda jedan Vaš običan — ili ne tako običan — radni dan?
Kao što sam već ukratko naveo, danas se bavim digitalnom poljoprivredom i obradom satelitskih slika. Zaposlen sam na Institutu BioSens, kao istraživač-saradnik, i za nepunih 5 godina rada na Institutu bavio sam se različitim temama. Koristio sam radarske slike Sentinel-1 satelita u svrhu detekcija datuma žetve (kukuruza, pšenice i soje), analizom i modelovanjem setvene strukture na nivou Sentinel-2 piksela na teritoriji Vojvodine i modelovanjem kretanja industrijskih polutanata kroz zemljište. Međutim, najveći deo vremena provodim vršeći istraživanje za doktorsku disertaciju, čija je tema procena prinosa najčešće uzgajanih poljoprivrednih kultura u Vojvodini, koristeći metode mašinskog učenja. Cilj istraživanja je kreiranje modela koji će služiti kao baza za uspostavljanje sistema rane najave gubitka prinosa, dakle nekoliko nedelja ili par meseci pre same žetve. Pošto smo svedoci klimatskih promena i sve češćih suša tokom letnjih meseci koje posebno pogađaju Panonsku niziju, nadam se da će rezultati ovog istraživanja zaista jednog dana imati i praktičnu upotrebu u nadi da će pomoći običnim poljoprivrednicima. Dakle, moj uobičajen radni dan podrazumeva dosta sedenja i gledanja u monitor :)
Šta Vam je najzanimljiviji, najlepši ili najizazovniji deo posla koji sada radite? (Ono što Vas motiviše, inspiriše ili ono zbog čega znate da radite baš pravu stvar.)
Sve što radim tokom jednog radnog dana smatram podjednako zanimljivim, lepim i izazovnim. Trudim se da iz svake prepreke na koju naiđem izvučem korisno i naučim nešto novo. Vremenom se svaki takav izazov pretvorio u veliko iskustvo koje veoma cenim, a upravo takvi momenti me i dalje motivišu. Svestan sam da i dalje mogu mnogo da naučim i napredujem na profesionalnom i ličnom nivou.
Na koji način su Vam znanja i veštine sa studija pomogle da se snađete u karijeri? (Praktične veštine, način razmišljanja, terensko iskustvo, timski rad…)
Smatram da su posao kojim se trenutno bavim i istraživanja u kojima učestvujem izuzetno multidisciplinarni. Iako nekada osećam potrebu za kvalitetnijim znanjem matematike i programiranja, primetio sam da je domensko znanje iz geografije podjednako bitno za postavljanje hipoteza i kreiranje rezultata. Dakle, tzv. geografsko znanje mi i te kako pomaže u svadnevnom radu, najčešće znanje i razumevanje geoprostornih podataka u vidu klimatskih elemenata, pedologije ili geomorfologije.
I za kraj — imate li poruku ili mali savet za sadašnje studente i buduće brucoše? (Nešto kratko, iskreno i korisno iz Vašeg iskustva.)
Vremenom se ispostavilo da najobimnije gradivo i najteže ispite jedine pamtim i dalje, i to isključivo kao lepo i korisno iskustvo. Izlazak iz zone komfora je najbolja stvar koju možete uraditi za sebe.
