Kako biste ukratko opisali svoj put od studenta geografije na PMF-u do direktora škole u Češkoj?
Studije na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu predstavljaju najlepši period mog života. Upravo u Novom Sadu stekao sam prijateljstva koja traju i danas, a mnoge profesore danas mogu s ponosom da nazovem svojim kolegama i prijateljima. Posebno mi je drago što sam i dalje student svog fakulteta, jer privodim kraju doktorske studije iz metodike nastave prirodnih nauka. PMF mi nije pružio samo kvalitetno akademsko znanje, već me je naučio da razmišljam kritički, istražujem, postavljam pitanja i stalno tražim nova rešenja. Veliki uticaj na moj razvoj imalo je i angažovanje u organizacijama poput Društva mladih istraživača „Dr Branislav Bukurov" i organizacije „Sa Srbijom na Ti", gde sam kroz brojne radionice i projekte stekao iskustva koja i danas primenjujem u svom radu sa učenicima.
Fakultet me je osposobio da postanem nastavnik, ali su me moji učenici naučili kako da budem profesor. Kroz rad sa njima izgrađivao sam sebe svakog dana, a upravo su oni imali najveći uticaj na moj profesionalni razvoj. Danas, kao direktor škole, i dalje učim zajedno sa njima.
Šta Vas je motivisalo da nakon studija karijeru nastavite upravo u Češkoj i kako su izgledali Vaši prvi profesionalni koraci?
Tokom master studija dobio sam priliku da učestvujem u Erasmus razmeni u Olomoucu. To je iskustvo koje bih preporučio svakom studentu. Zahvaljujući Erasmus programu, na međunarodnim razmenama sam učestvovao četiri puta, kao i jednom kroz CEEPUS program. Upravo mi je Erasmus otvorio potpuno nove horizonte. Upoznao sam češku kulturu, obrazovni sistem, način života i ljude, i tada sam prvi put pomislio da bih jednog dana mogao da živim i radim u Češkoj. Po dolasku u Češku, u septembru 2019. godine, prvo sam pohađao intenzivan kurs češkog jezika. Nakon osam meseci položio sam državni ispit na nivou B2, što mi je otvorilo vrata tržišta rada.
Moj prvi posao nije bio u školi, već u skladištu. To iskustvo me je naučilo poniznosti i strpljenju. Ubrzo sam dobio priliku da radim u produženom boravku osnovne škole, zatim kao nastavnik u osnovnoj školi, potom u gimnaziji, a paralelno sam predavao i na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Ustiju nad Labem. Sve vreme sam osećao da mogu više. Kontinuirano sam se stručno usavršavao, upravo završavam MBA studije iz liderstva u obrazovanju tokom kojih sam se pripremao za konkurs za direktora osnovne škole. Danas imam privilegiju da obavljam upravo tu funkciju.
Koja znanja, veštine ili iskustva ste poneli sa PMF-a koja su Vam najviše pomogla u profesionalnom razvoju?
Najvrednije što sam poneo sa PMF-a jeste znanje. To je nešto što vam niko nikada ne može oduzeti. Međutim, jednako važno bilo je i to što me fakultet naučio da razmišljam interdisciplinarno, da istražujem, analiziram, preispitujem i nikada ne prestajem da učim. Naučio me je da nijedan odgovor nije konačan i da je obrazovanje proces koji traje čitav život. Najlepši deo mog posla jeste mogućnost da to znanje svakodnevno prenosim učenicima i da im približim lepotu geografije, predmeta koji povezuje prirodu, društvo, kulturu i čoveka.
Kako je tekao Vaš profesionalni napredak do pozicije direktora škole i šta danas podrazumeva Vaša uloga?
Moj profesionalni razvoj zasnivao se na neprekidnom učenju, stručnom usavršavanju, čitanju i slušanju drugih. Vremenom sam shvatio da uspešna škola nije moguća bez razumevanja dece, njihovih potreba i izazova sa kojima se suočavaju, ali ni bez kvalitetne saradnje sa roditeljima. Kada sam sebi rekao da roditelji nisu protivnici škole, već njeni partneri, moj pogled na obrazovanje potpuno se promenio. Odrastao sam u sistemu u kojem je profesor bio apsolutni autoritet, ocena neupitna, a nastavnik nepogrešiv. Na početku svoje karijere i sam sam radio na taj način.
Međutim, vrlo brzo sam shvatio da učenici često imaju odlične argumente, da mogu znati više od mene u pojedinim oblastima i da ni profesor nije nepogrešiv. Kada prihvatite da učite zajedno sa svojim učenicima, nastava postaje mnogo kvalitetnija, a odnos zasnovan na međusobnom poštovanju, a ne na strahu. Danas svoju ulogu direktora vidim pre svega kao služenje školi, nastavnicima i učenicima. Moj zadatak nije da budem iznad drugih, već da stvorim uslove u kojima svi mogu da napreduju.
Koje su, po Vašem mišljenju, najveće razlike između obrazovnog sistema Srbije i Češke, posebno kada je reč o nastavi geografije?
Jedna od najvećih razlika jeste način planiranja nastave. U Češkoj ne postoje detaljno propisani ishodi učenja kao u Srbiji, već takozvani pragovi učenja koje učenici treba da dostignu tokom određenog obrazovnog perioda. To nastavnicima daje mnogo veću slobodu da samostalno planiraju nastavne sadržaje, broj časova, metode rada i tempo nastave.
Škole raspolažu većim finansijskim sredstvima, direktori imaju veću autonomiju u donošenju odluka, škole u prirodi predstavljaju sastavni deo obrazovanja, dok su časovi van učionice potpuno uobičajena praksa. Savremene tehnologije i mobilni telefoni ne doživljavaju se kao neprijatelji nastave, već kao alati koji učenicima mogu pomoći da kvalitetnije uče i istražuju.
Koliko su savremene tehnologije, GIS, digitalni alati i terenska nastava zastupljeni u obrazovanju u Češkoj i kako vidite njihov značaj za budućnost geografije?
Naravno, sve zavisi od nastavnika, ali većina kolega veoma uspešno koristi savremene metode rada. Posebno mesto zauzimaju GIS tehnologije, naročito u gimnazijskom obrazovanju, gde učenici čitavu godinu posvećuju kartografiji i geografskim informacionim sistemima. Terenska nastava, učenje van učionice i korišćenje digitalnih alata prisutni su od prvog razreda osnovne škole pa sve do završetka srednjeg obrazovanja. Verujem da upravo kombinacija terenskog rada, digitalnih tehnologija i istraživačkog pristupa predstavlja budućnost nastave geografije.
Da li ste tokom karijere imali izazove ili trenutke koji su Vas posebno oblikovali i šta ste iz njih naučili?
Najveći trenutak mog profesionalnog sazrevanja dogodio se kada sam prestao da učenike posmatram isključivo kao one koje treba da podučavam i počeo da ih posmatram kao ravnopravne sagovornike od kojih i sam mogu mnogo da naučim. Diploma nije dokaz da smo najpametniji. Ona je samo potvrda da smo spremni da nastavimo da učimo. Mislim da je upravo ta spoznaja promenila moj pogled na obrazovanje i učinila me boljim nastavnikom i direktorom.
Šta biste savetovali studentima geografije koji razmišljaju o karijeri u inostranstvu ili žele da grade međunarodnu profesionalnu karijeru?
Rekao bih im samo jedno - pokušajte. Iskoristite svaku priliku za razmenu, praksu ili studiranje u inostranstvu. Putujte, upoznajte druge kulture, izađite iz svoje zone komfora i ne plašite se nepoznatog. Vaša kuća i vaša zemlja će vas uvek čekati. Uvek ćete imati gde da se vratite, ali ćete zauvek žaliti za prilikama koje niste iskoristili. To je, možda, i moj životni moto.
Kada biste danas mogli da se vratite u studentske dane na PMF-u, koji biste savet dali sebi, a koji biste želeli da prenesete i sadašnjim studentima?
Rekao bih sebi da manje brinem zbog ocena, a više uživam u učenju.
Putovao bih još više, prijavljivao se na svaki konkurs, koristio svaku priliku koja se ukaže i verovao sebi mnogo ranije.
I naravno, i danas bih rekao isto što sam govorio i kao student - geomorfologija je najlepša oblast geografije. Od nje sve počinje i na neki način joj se sve vraća.
Na kraju, želim da se iskreno zahvalim svim profesorima Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Svako od njih ostavio je trag u mom profesionalnom i ličnom razvoju. Hvala im na znanju koje su nesebično prenosili, na kritikama koje su me učile da budem bolji, na podršci koju su pružali i na tome što su me oblikovali u čoveka i profesora kakav sam danas.
Bez njih ovaj put ne bi bio moguć.
