Како бисте укратко описали свој пут од студента географије на ПМФ-у до директора школе у Чешкој?
Студије на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду представљају најлепши период мог живота. Управо у Новом Саду стекао сам пријатељства која трају и данас, а многе професоре данас могу с поносом да назовем својим колегама и пријатељима. Посебно ми је драго што сам и даље студент свог факултета, јер приводим крају докторске студије из методике наставе природних наука. ПМФ ми није пружио само квалитетно академско знање, већ ме је научио да размишљам критички, истражујем, постављам питања и стално тражим нова решења. Велики утицај на мој развој имало је и ангажовање у организацијама попут Друштва младих истраживача „Др Бранислав Букуров" и организације „Са Србијом на Ти", где сам кроз бројне радионице и пројекте стекао искуства која и данас примењујем у свом раду са ученицима.
Факултет ме је оспособио да постанем наставник, али су ме моји ученици научили како да будем професор. Кроз рад са њима изграђивао сам себе сваког дана, а управо су они имали највећи утицај на мој професионални развој. Данас, као директор школе, и даље учим заједно са њима.
Шта Вас је мотивисало да након студија каријеру наставите управо у Чешкој и како су изгледали Ваши први професионални кораци?
Током мастер студија добио сам прилику да учествујем у Erasmus размени у Оломоуцу. То је искуство које бих препоручио сваком студенту. Захваљујући Erasmus програму, на међународним разменама сам учествовао четири пута, као и једном кроз CEEPUS програм. Управо ми је Erasmus отворио потпуно нове хоризонте. Упознао сам чешку културу, образовни систем, начин живота и људе, и тада сам први пут помислио да бих једног дана могао да живим и радим у Чешкој. По доласку у Чешку, у септембру 2019. године, прво сам похађао интензиван курс чешког језика. Након осам месеци положио сам државни испит на нивоу B2, што ми је отворило врата тржишта рада.
Мој први посао није био у школи, већ у складишту. То искуство ме је научило понизности и стрпљењу. Убрзо сам добио прилику да радим у продуженом боравку основне школе, затим као наставник у основној школи, потом у гимназији, а паралелно сам предавао и на Педагошком факултету Универзитета у Устију над Лабем. Све време сам осећао да могу више. Континуирано сам се стручно усавршавао, управо завршавам MBA студије из лидерства у образовању током којих сам се припремао за конкурс за директора основне школе. Данас имам привилегију да обављам управо ту функцију.
Која знања, вештине или искуства сте понели са ПМФ-а која су Вам највише помогла у професионалном развоју?
Највредније што сам понео са ПМФ-а јесте знање. То је нешто што вам нико никада не може одузети. Међутим, једнако важно било је и то што ме факултет научио да размишљам интердисциплинарно, да истражујем, анализирам, преиспитујем и никада не престајем да учим. Научио ме је да ниједан одговор није коначан и да је образовање процес који траје читав живот. Најлепши део мог посла јесте могућност да то знање свакодневно преносим ученицима и да им приближим лепоту географије, предмета који повезује природу, друштво, културу и човека.
Како је текао Ваш професионални напредак до позиције директора школе и шта данас подразумева Ваша улога?
Мој професионални развој заснивао се на непрекидном учењу, стручном усавршавању, читању и слушању других. Временом сам схватио да успешна школа није могућа без разумевања деце, њихових потреба и изазова са којима се суочавају, али ни без квалитетне сарадње са родитељима. Када сам себи рекао да родитељи нису противници школе, већ њени партнери, мој поглед на образовање потпуно се променио. Одрастао сам у систему у којем је професор био апсолутни ауторитет, оцена неупитна, а наставник непогрешив. На почетку своје каријере и сам сам радио на тај начин.
Међутим, врло брзо сам схватио да ученици често имају одличне аргументе, да могу знати више од мене у појединим областима и да ни професор није непогрешив. Када прихватите да учите заједно са својим ученицима, настава постаје много квалитетнија, а однос заснован на међусобном поштовању, а не на страху. Данас своју улогу директора видим пре свега као служење школи, наставницима и ученицима. Мој задатак није да будем изнад других, већ да створим услове у којима сви могу да напредују.
Које су, по Вашем мишљењу, највеће разлике између образовног система Србије и Чешке, посебно када је реч о настави географије?
Једна од највећих разлика јесте начин планирања наставе. У Чешкој не постоје детаљно прописани исходи учења као у Србији, већ такозвани прагови учења које ученици треба да достигну током одређеног образовног периода. То наставницима даје много већу слободу да самостално планирају наставне садржаје, број часова, методе рада и темпо наставе.
Школе располажу већим финансијским средствима, директори имају већу аутономију у доношењу одлука, школе у природи представљају саставни део образовања, док су часови ван учионице потпуно уобичајена пракса. Савремене технологије и мобилни телефони не доживљавају се као непријатељи наставе, већ као алати који ученицима могу помоћи да квалитетније уче и истражују.
Колико су савремене технологије, ГИС, дигитални алати и теренска настава заступљени у образовању у Чешкој и како видите њихов значај за будућност географије?
Наравно, све зависи од наставника, али већина колега веома успешно користи савремене методе рада. Посебно место заузимају ГИС технологије, нарочито у гимназијском образовању, где ученици читаву годину посвећују картографији и географским информационим системима. Теренска настава, учење ван учионице и коришћење дигиталних алата присутни су од првог разреда основне школе па све до завршетка средњег образовања. Верујем да управо комбинација теренског рада, дигиталних технологија и истраживачког приступа представља будућност наставе географије.
Да ли сте током каријере имали изазове или тренутке који су Вас посебно обликовали и шта сте из њих научили?
Највећи тренутак мог професионалног сазревања догодио се када сам престао да ученике посматрам искључиво као оне које треба да подучавам и почео да их посматрам као равноправне саговорнике од којих и сам могу много да научим. Диплома није доказ да смо најпаметнији. Она је само потврда да смо спремни да наставимо да учимо. Мислим да је управо та спознаја променила мој поглед на образовање и учинила ме бољим наставником и директором.
Шта бисте саветовали студентима географије који размишљају о каријери у иностранству или желе да граде међународну професионалну каријеру?
Рекао бих им само једно - покушајте. Искористите сваку прилику за размену, праксу или студирање у иностранству. Путујте, упознајте друге културе, изађите из своје зоне комфора и не плашите се непознатог. Ваша кућа и ваша земља ће вас увек чекати. Увек ћете имати где да се вратите, али ћете заувек жалити за приликама које нисте искористили. То је, можда, и мој животни мото.
Када бисте данас могли да се вратите у студентске дане на ПМФ-у, који бисте савет дали себи, а који бисте желели да пренесете и садашњим студентима?
Рекао бих себи да мање бринем због оцена, а више уживам у учењу.
Путовао бих још више, пријављивао се на сваки конкурс, користио сваку прилику која се укаже и веровао себи много раније.
И наравно, и данас бих рекао исто што сам говорио и као студент - геоморфологија је најлепша област географије. Од ње све почиње и на неки начин јој се све враћа.
На крају, желим да се искрено захвалим свим професорима Департмана за географију, туризам и хотелијерство. Свако од њих оставио је траг у мом професионалном и личном развоју. Хвала им на знању које су несебично преносили, на критикама које су ме училе да будем бољи, на подршци коју су пружали и на томе што су ме обликовали у човека и професора какав сам данас.
Без њих овај пут не би био могућ.
