Dana 21. februara 2026. godine stotinjak bivših studenata Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo se okupilo u najvećoj sali na pomenutom Departmanu.

Razlog njihovog skupa je susret sa omiljenim profesorom dr Jovanom Plavšom. Ne samo da je bio omiljeni profesor mnogim generacijama studenata, nego i više od toga. Smatrali su ga za prijatelja, ali i roditelja. U momentima kada su mnogi od njih tokom studiranja bili daleko od svojih kuća, uvek je bio tu da sasluša njihove probleme sa studija, ali i mnoge druge lične neodumice, prepreke i izazove. Nije „gubio“ vreme na studente nego je smatrao da je sve to njegov posao i da svaki savet čini jednu kockicu koja se ugrađuje u njih i stvara bolje stručnjake i odgovornije ljude. Zato su vrata njegovog kabineta uvek bila otvorena za sve studente.

Tog februara su se u klupama najveće učionice na Departmanu našli studenti koji su svoje studije završili pre jedne, dve, tri i više decenija, a kojima je predavao profesor Plavša. U istoj učionici su nekad s pažnjom slušali njegova predavanja, ali i životne lekcije. Profesor Plavša je u penziji više od četiri godine, ali to ga nije udaljilo od njegovih studenata, već naprotiv, i sada u penzionerskim danima nalazi vreme za njih. Mnoge pamti po imenu i prezimenu, ali i po temi diplomskog ili master rada koji su odbranili, pošto je bio mentor na preko 800 završnih radova.

Ovaj skup je organizovan u kratkom vremenskom periodu, od svega nedelju dana, od dana kada se proširila vest da želi da se okupimo, da se vidimo posle dužeg vremena, gde smo, ko smo, šta radimo… Pošto se spisak onih koji dolaze svakog dana povećavao, dan pre okupljanja, stopirane su prijave, jer bi i naša najveća učionica bila mala! Studenti su došli iz različitih delova Srbije, pa čak i iz susednih zemalja. A kažu, bilo bi ih i više da ih život i posao nije odveo na različite strane sveta, što su potvrdili svojim porukama oduševljenja za ideju i žaljenjem što ne mogu da dođu.

Iznenađenje, sreća i uzbuđenje su bili na profesorovom licu, u momentu kada je ušao u učionicu gde ga je dočekao gromoglasan aplauz, koji je trajao nekoliko minuta. Tim supokazali zahvalnost za sve ono što je on njima pružio dok su, kao studenti, bili u tim klupama. Našao je za svakog vremena, da mu posvetu pažnju, i da popriča. Njegovo iznenađenje je bilo još veće kada su izneli tortu, jer su znali da je profesoru tih dana bio i jubilarni 70. rođendan.Utisak je da toliko osmeha, zagrljaja, iskrenosti i sreće, i među studentima, i prema jednom profesoru, na jednom mestu, retko da se danas može videti i doživeti!

Bio je to jedan veoma emotivan dan, pun osmeha, zagrljaja i pozitivne energije. Tako nešto profesor Plavša zaista i zaslužuje, jer je, pokazalo se, ostavio veoma dubok trag u životima svojih studenata.

Puni utisaka, zaključili su da im je bilo čast što su bili njegovi studenti, a naš Fakultet treba da bude ponosan što je imao jednog takvog naučnog radnika, profesora, a pre svega velikog čoveka.

Studenti geografije i turizma