Историјат истраживања:

Одрживи туризам се, као вид туристичког развоја који строго контролише утицај туризма на животну средину, истиче као важан развојни концепт у савременом свету. Неопходност баланса еколошке, економске и социо-културне компоненте туризма се зато све чешће истиче у плановима и стратегијама развоја туризма. Одрживи туризам је потребно развијати у заштићеним природним добрима. Као истовремено еколошки осетљиви и туристички атрактивни простори, заштићена природна добра, у која убрајамо и националне паркове, паркове природе, резервате, представљају све популарније туристичке дестинације. Екотуризам је облик туризма који се најчешће везује за заштиту природе и заштићена природна добра. Екотуризам је парадигма одрживог развоја. То је савремени облик туризма у коме се кроз едукацију, волонтерске активности, учење о природи, помаже очување и заштита природе.
Туристички развој се у заштићеним природним добрима мора прилагођавати чињеници о њиховој еколошкој осетљивости. То, пре свега, подразумева одређивање носећег капацитета и граница прихватљивих промена, еколошку процену утицаја, зонирање туризма и осмишљавање етичких кодекса који би помогли туристима да ускладе своје активности са карактеристикама животне средине и природним вредностима.
Циљ формирања ове истраживачке групе је популаризација туризма као важне делатности у управљању заштићеним природним добрима; туристичко-еколошка едукација; осмишљавање туристичких итинерера који неће нарушити природне вредности заштићених подручја, креирање планова и стратегија туристичког развоја на бази носећег капацитета и очувања вредности животне средине; као и подстицај у развоју природног, екотуризма и одрживог туризма у еколошки највреднијим пределима наше земље.