ГЕОГРАФСКЕ НАУКЕ
Излазно звање: Доктор наука – гео-науке
(3 године, 180 ЕСПБ)
Услови за упис на докторске студије
На прву годину докторских академских студија може се уписати кандидат који има завршене мастер академске или интегрисане академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова, из исте или сродне области, и просечну оцену најмање 8,00 на сваком претходном нивоу студија. Право пријаве имају и кандидати који су стекли академски назив магистра наука, односно магистра уметности, уз просечну оцену најмање 8,00. За докторске студије које се реализују на Департману за географију, туризам и хотелијерство примењују се ови општи услови, док се испуњеност услова и бодовање кандидата утврђују у складу са важећим Правилником Факултета.
Приликом рангирања кандидата узимају се у обзир:
- успех остварен током претходних нивоа студија;
- дужина студирања;
- број остварених ЕСПБ бодова;
- остварени научноистраживачки резултати из области студијског програма за који кандидат конкурише.
За студијски програм Туризам додатно се могу вредновати и одређене награде освојене на релевантним националним и међународним такмичењима.
Предност приликом рангирања имају кандидати који први пут уписују докторске студије на том нивоу и на тој високошколској установи.
Право уписа стичу кандидати који се, након рангирања, налазе у оквиру броја места утврђеног конкурсом Универзитета у Новом Саду.
Детаљни критеријуми, начин бодовања и формуле за рангирање кандидата дефинисани су Правилником о упису студената на студијске програме Природно-математичког факултета, па препоручујемо да кандидати пре пријаве провере његову актуелну верзију.
Студијски програм докторских студија Географске науке намењен је кандидатима који желе да се развијају као самостални истраживачи и допринесу унапређењу географских наука кроз оригинална истраживања, методолошки развој и критичко разматрање савремених просторних проблема. Програм траје три године, односно шест семестара, и обухвата укупно 180 ЕСПБ. Током студија докторанди продубљују теоријска и методолошка знања из физичке, друштвене и регионалне географије, геоекологије и сродних области, уз могућност да истраживачки рад усмере према ужој научној области која одговара теми будуће докторске дисертације. Посебан акценат стављен је на самостално формулисање научног проблема, избор одговарајућих метода и критичку интерпретацију резултата у складу са принципима добре научне праксе. Завршетком студија стиче се академски назив Доктор наука – гео-науке.
Од познавања постојеће литературе до стварања новог научног знања. Докторске студије организоване су тако да студент постепено прелази од продубљивања знања ка самосталном истраживању. Програм обухвата шест изборних предмета који носе по 15 ЕСПБ, а студент их бира у договору са студентским саветником или будућим ментором, у складу са истраживачким интересовањима и темом докторске дисертације. Изборни садржаји обухватају методологију научноистраживачког рада, климатске и еколошке промене, хидролошке хазарде, миграције, обновљиве изворе енергије, регионалногеографска истраживања и глобалне промене, али и теме из геоекологије, планирања, демографије, регионалног развоја и савремених урбаних процеса. Таква структура омогућава да докторанд изгради индивидуализован истраживачки профил уместо да сви студенти пролазе кроз исти скуп специјалистичких садржаја.
Истраживање постаје централни део студија, а не само завршна обавеза. Програм укључује Научно-истраживачки рад 1 и Научно-истраживачки рад 2, који заједно носе 60 ЕСПБ и представљају кључне фазе развоја докторског пројекта. У оквиру првог рада студент, уз менторско усмеравање, проучава релевантну стручну и научну литературу, образлаже тему докторске дисертације и представља методолошки оквир будућег истраживања. Научно-истраживачки рад 2 усмерен је на резултате који су до тада остварени током истраживања, њихову интерпретацију и представљање у научној заједници, укључујући и учешће на конференцијама.
На тај начин докторанд од почетка развија вештине потребне за научни рад: критичко читање литературе, постављање хипотеза, избор метода, обраду података, аргументацију, презентовање резултата и њихово повезивање са постојећим научним сазнањима.
Географски проблеми истражују се кроз широк спектар савремених тема и метода. Докторанди могу да се усмере према природним хазардима, климатским и хидролошким процесима, животној средини, геоекологији, коришћењу земљишта и одрживом развоју градова, али и према миграцијама, демографским процесима, регионалном развоју и трансформацијама урбаних простора. Програм укључује и могућност рада са геоинформационим методама и технологијама, као и савременим приступима проучавању комплексних система у геосфери. Таква ширина омогућава мултидисциплинарни приступ проблемима који се тешко могу објаснити из перспективе само једне географске дисциплине.
Посебно се развија способност повезивања теренских, лабораторијских, кабинетских и аналитичких метода, као и критичко процењивање поузданости података и резултата. Циљ није само примена постојећих техника, већ и способност њиховог унапређивања и развоја нових истраживачких приступа.
Након завршетка докторских студија кандидат је оспособљен за самосталан научноистраживачки рад, учешће и руковођење истраживачким пројектима, академски рад и развој нових метода и приступа у географским наукама. Стечене компетенције могу се примењивати у универзитетским и научноистраживачким институцијама, али и у сложеним стручним пројектима који се баве природним хазардима, климом и хидрологијом, просторним и регионалним развојем, демографским процесима, животном средином, геоекологијом, одрживим градовима и геоинформационим анализама. Доктор наука развија и способност преношења знања млађим истраживачима, рада у интердисциплинарним тимовима и стручне комуникације са широм научном и професионалном заједницом.
Докторске студије географије зато не представљају само највиши ниво формалног образовања – њихов циљ је стварање истраживача који уме да постави ново питање, развије начин да га испита и својим резултатима допринесе разумевању простора и процеса који га обликују.