За почетак, можете ли нам укратко испричати своју причу — одакле долазите и како сте одлучили да упишете географију?
Зовем се Бранислав Живаљевић, рођен сам и одрастао у Новом Саду. Након завршетка гимназије Исидора Секулић, уписао сам се на Природно-математички факултет, смер дипломирани географ. Иако сам рођен у равници, планине су ме одувек више привлачиле. Одрастањем, у основној школи и гимназији, почео сам више да се интересујем у вези са природним појавама и процесима који нас окружују, највише о клими и ледницима. Моја одлука да упишем студије географије била је дакле лака и инстинктивна.
Која искуства или тренутке са студије ћете заувек памтити? (Терени, друштво, предмети, анегдоте… не морају бити само неке лепршаве приче, него и нешто што сте научили, а било је изазовно)
Највише ћу памтити теренску наставу. Не могу да издвојим једну посебно, јер свака је за себе била јединствено искуство, од терена по Војводини на првој години, до магловитог Панчићевог врха на другој и пећина Источне Србије на трећој. Пошто мој студијски програм није подразумевао теренску наставу у Црној Гори и Словенији морам рећи да завидим колегама и колегиницама који су и тамо били на теренској настави. Затим, издвојио бих наставу из геологије и геоморфологије на првој и трећој години основних студија јер су предавања професора Млађена Јовановића имала велик утицај на мене и развијање критичке научне мисли. На крају, на последњој години основних студија и на мастер студијама сам се сусрео са предметима и темама у вези са основама ГИС-а и обрадом сателитских слика, са којима ме је упознао професор Минучер Месарош, који је данас и мој ментор на изради докторске дисертације.
Да ли Вас је студирање одвело у неком неочекиваном смеру? Кад бисте се сада нашли очи у очи са собом из времена студија, да ли би тај млађи „Ви“ поверовао какав пут је пред њим и где ће једног дана стићи?
Апсолутно. Заправо, више не могу ни да се сетим каква сам очекивања имао, али свакако нисам мислио да ћу се бавити послом и истраживањима која тренутно радим. Тада, 2013. и 2014. године када сам био бруцош, сателитске слике високе просторне и временске резолуције какве данас свакодновно користим нису биле доступне за комерцијалну употребу. Да бих могао озбиљније да се бавим њиховим процесирањем морао сам да научим и одређене технике програмирања које користим као алат за добијање резултата. То је дакле још једна ствар о којој нисам ни размишљао почетком својих студија. Међутим, временом, на апсолвентској години и на мастер студијама, у студијски програм укључени су предмети на којима сам се сусрео са основама техника обраде сателитских слика и коришћења ГИС алата. Данас је то моја окупација, вид хобија и на крају докторска дисертација, чија тема ја управо коришћење сателитских слика у свхру процене приноса пољопровредних култура у Војводини.
Чиме се данас бавите и како изгледа један Ваш обичан — или не тако обичан — радни дан?
Као што сам већ укратко навео, данас се бавим дигиталном пољопривредом и обрадом сателитских слика. Запослен сам на Институту BioSens, као истраживач-сарадник, и за непуних 5 година рада на Институту бавио сам се различитим темама. Користио сам радарске слике Sentinel-1 сателита у сврху детекција датума жетве (кукуруза, пшенице и соје), анализом и моделовањем сетвене структуре на нивоу Sentinel-2 пиксела на територији Војводине и моделовањем кретања индустријских полутаната кроз земљиште. Међутим, највећи део времена проводим вршећи истраживање за докторску дисертацију, чија је тема процена приноса најчешће узгајаних пољопривредних култура у Војводини, користећи методе машинског учења. Циљ истраживања је креирање модела који ће служити као база за успостављање система ране најаве губитка приноса, дакле неколико недеља или пар месеци пре саме жетве. Пошто смо сведоци климатских промена и све чешћих суша током летњих месеци које посебно погађају Панонску низију, надам се да ће резултати овог истраживања заиста једног дана имати и практичну употребу у нади да ће помоћи обичним пољопривредницима. Дакле, мој уобичајен радни дан подразумева доста седења и гледања у монитор :)
Шта Вам је најзанимљивији, најлепши или најизазовнији део посла који сада радите? (Оно што Вас мотивише, инспирише или оно због чега знате да радите баш праву ствар.)
Све што радим током једног радног дана сматрам подједнако занимљивим, лепим и изазовним. Трудим се да из сваке препреке на коју наиђем извучем корисно и научим нешто ново. Временом се сваки такав изазов претворио у велико искуство које веома ценим, а управо такви моменти ме и даље мотивишу. Свестан сам да и даље могу много да научим и напредујем на професионалном и личном нивоу.
На који начин су Вам знања и вештине са студија помогле да се снађете у каријери? (Практичне вештине, начин размишљања, теренско искуство, тимски рад…)
Сматрам да су посао којим се тренутно бавим и истраживања у којима учествујем изузетно мултидисциплинарни. Иако некада осећам потребу за квалитетнијим знањем математике и програмирања, приметио сам да је доменско знање из географије подједнако битно за постављање хипотеза и креирање резултата. Дакле, тзв. географско знање ми и те како помаже у свадневном раду, најчешће знање и разумевање геопросторних података у виду климатских елемената, педологије или геоморфологије.
И за крај — имате ли поруку или мали савет за садашње студенте и будуће бруцоше? (Нешто кратко, искрено и корисно из Вашег искуства.)
Временом се испоставило да најобимније градиво и најтеже испите једине памтим и даље, и то искључиво као лепо и корисно искуство. Излазак из зоне комфора је најбоља ствар коју можете урадити за себе.
