Име и презиме:
Александар Антић
Студијски програм и година дипломирања:
Доктор Геонаука (Туризам), 2023
Тренутна позиција:
Managing Editor, Editorial Group Leader, MDPI AG, Басел, Швајцарска
За почетак, можете ли нам укратко испричати своју причу — одакле долазите и како сте одлучили да упишете студије на нашем Департману?
Рођен сам у Пожаревцу, где сам завршио основну и средњу школу, као и нижу музичку школу, на одсеку за кларинет.
Моја љубав према туризму развила се под утицајем књиге Хермана Хесеа Уметност доколице (Die Kunst des Müßiggangs). У појединим текстовима Хесе говори о својим путовањима и о начину на који је доживљавао места која је посећивао, али и о томе колико људи често пропуштају аутентична искуства јер су више усмерени на фотографисање и доказивање другима да су негде били. Такав приступ путовању, заснован на доживљају простора и контакту са људима, веома ме је заинтригирао.
Моје интересовање додатно су обликовала честа путовања по источној Србији са оцем, која су била повезана са његовим послом. Тако сам имао прилику да боравим у удаљеним селима на Хомољу и Кучају, као и у крајевима око Кладова и Неготина. Постепено сам заволео упознавање природе, различитих места и начина живота, али и људи, њихове хране, обичаја и гостопримства.
Зато ми је након завршене средње школе било природно да пожелим да се туризмом бавим на академски и аналитички начин и да на тој основи градим своју каријеру. Током основних, а нарочито мастер студија, почео сам да објављујем своје прве научне радове, који су се углавном бавили геотуризмом као широм темом. Уочивши недовољно истражен специјализовани сегмент геотуризма, који истовремено представља један од његових значајних и најстаријих облика, одлучио сам да своја истраживања првенствено усмерим ка спелеотуризму.
Департман за географију, туризам и хотелијерство на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду представља, ако не најпрестижнију, онда свакако једну од три најугледније институције у Србији за докторске студије у овој области. Због тога је мој избор био прилично једноставан.

Која искуства или тренутке са студије ћете заувек памтити?
Било их је заиста много. Пре свега, заувек ћу памтити истраживања туристичких пећина у Србији, која су била део моје докторске дисертације. Та истраживања реализовао сам са професором Немањом Томићем и академиком Слободаном Марковићем, а посебно бих издвојио Дубочку пећину, Церемошњу и Равништарку.
Посебно ми је остало у сећању и једно од путовања са „Букуровцима“, иако таквих путовања није било много. Једно од најлепших било је путовање на Златар у априлу, када је планина још увек била прекривена снегом. Са студентима различитих студијских програма боравили смо у изнајмљеној викендици, ложили камин на дрва и уживали у правој зимској идили, иако је већ био април. Том приликом обишли смо и Хаџи-Проданову пећину у близини Ивањице.
Теренска путовања по Словенији такође су била веома упечатљива. Током једног од њих срели смо једног познатог српског певача и саветовали му да обиђе словеначке пећине.
Дуго ћу памтити и обилазак Церјанске пећине у спелеолошкој опреми. Спелеологија није моја ужа специјалност, али је то искуство било веома узбудљиво и корисно, јер ми је омогућило да боље разумем потенцијале и изазове туристички неопремљених пећина.
Треба додати и интервју са човеком који је поставио темеље развоја пећинског туризма у Србији — академиком Раденком Лазаревићем. Интервју је реализован свега неколико месеци пре његове смрти и представља једно од мојих посебно драгоцених професионалних и личних искустава. Том приликом ми је поклонио неколико својих књига, укључујући и своје најновије дело, збирку вицева, што овом сусрету даје додатну, личну и веома топлу димензију.
Од изазовнијих искустава посебно бих издвојио покушај повезивања пећинског накита (превасходно сталагмита) са палеоклиматским реконструкцијама. У томе ми је много помогао професор Слободан Марковић, који ме је на конференцији у САНУ упознао и са групом кинеских истраживача посвећених овој теми. Иако палеоклиматске реконструкције нису биле у фокусу моје докторске дисертације, било је важно размотрити их са аспекта заштите и конзервације пећина. То искуство ми је показало колико је за разумевање и одговорно управљање пећинским просторима важан интердисциплинарни приступ.
Да ли Вас је студирање одвело у неком неочекиваном смеру? Да ли сте помислили да Ваша струка ипак отвара више врата него што сте помислили када сте уписивали факултет?
Након завршетка докторских студија, мој професионални пут ме јесте одвео у неочекиваном смеру. Добио сам стипендију Федералне владе Швајцарске и отишао на Универзитет у Лозани, где сам реализовао пројекат посвећен инвентаризацији и спелеотуристичкој заштити на нивоу целе Швајцарске. Пројекат сам спроводио на Институту за географију и одрживи развој у Сиону, под менторством професора Емануела Рејнара (Emmanuel Reynard).
Током пројекта објавили смо три научна рада и учествовали на две међународне конференције: на конференцији Swiss Geoscience Meeting у Мендризију 2023. године и на скупу Европске геоуније (EGU) у Бечу 2024. године.
Након тога сам се вратио у компанију у којој сам радио у Новом Саду пре и током докторских студија, али овога пута у њеној канцеларији у Базелу. То искуство ми је показало да студије туризма и географије отварају много више могућности него што сам у почетку могао да претпоставим. Оне не воде само ка традиционалним пословима у туризму, већ и ка истраживању, заштити природног и културног наслеђа, одрживом развоју и међународној сарадњи.
Шта Вам је најзанимљивији, најлепши или најизазовнији део посла који сада радите?
Најзанимљивије и најинспиративније у мом послу јесте то што имам прилику да сарађујем са изузетно талентованим и успешним научницима из целог света. Пре неколико недеља, на пример, Нобелову награду за физиологију или медицину добио је научник који је раније објављивао радове у издавачкој кући у којој радим.
Мој посао ми омогућава и да свакодневно учим. Велики део радног дана проводим читајући научне радове, посебно из области друштвених наука, пратећи нова истраживања и упознајући се са различитим идејама и приступима. Управо је то једна од мојих главних мотивација — могућност да стално проширујем своје знање и радим у окружењу које подстиче интелектуални развој.
На који начин су Вам знања и вештине са студија помогле да се снађете у каријери?
Током студија, кроз сарадњу са бројним дивним професорима, научио сам како да пишем научне радове, спроводим истраживања и критички анализирам различите изворе и податке. Студије су ми омогућиле да упознам један потпуно нови свет и развијем начин размишљања који ми је данас веома важан у професионалном раду. То предзнање било је од кључног значаја за моје сналажење у издавачкој компанији и свакодневном раду са научним истраживањима, ауторима и уредницима.
И за крај - имате ли поруку или мали савет за садашње студенте и будуће бруцоше?
Диплома може да отвори многа врата, али је оно што ће се догодити након тога у великој мери на вама. Важно је да, поред формалног образовања, наставите да учите, истражујете и развијате сопствена интересовања.
Посебно бих препоручио читање књижевних дела. Читање обогаћује језик, развија елоквенцију, подстиче критичко мишљење и помаже нам да боље разумемо свет изван оквира сопствене струке. Управо та ширина погледа често прави највећу разлику у животу и каријери.






