Ovo je tekst za one koji polože sve ispite u junu i pitaju se "Šta sad?". Predlažemo da obaveze na fakultetu stavljate u prvi plan, a potom razmislite da li imate vremena i volje da se više umno angažujete u nekoj oblasti. Ako ste se prepoznali (a znamo da jeste) pročitajte par saveta o ulasku u novu dimenziju- svet nauke.
1. Mora da te zainteresuje neka tema.
U obilju informacija koje dobijaš na fakultetu, pronađi ono što te zanima. Najbolje je da napišeš na papir šta te ne interesuje u životu. Time odstraniš jedan veliki teret i pomiriš se sa time da nećeš biti stručnjak iz te oblasti. Ako se u tebi ne probudi kajanje što si se odrekao tog dela nauke, na dobrom si putu. Ukoliko nisi svestan šta te zanima, razmisli o tome šta ti se mota u glavi kada ne učiš za ispit. Pomisli na stvari koje su te fascinirale kao dete. Kada ostaneš na manje od tri stvari koje ti donose osmeh na lice, uradio si prvi korak.
Primer:
Želim: geomorfologija, geologija, klimatologija.
Ne želim: medicina, psihologija, sociologija, ekonomija.
2. Pričaj sa profesorima koji imaju veze sa tvojim prethodnim izborom.
Mora postojati osoba koja će ti pomoći da uđeš u svet nauke. Nije često da se student zainteresuje za nauku, pa postoji velika šansa da će profesor biti oduševljen što mu je neko prišao da ga pita nešto konkretnije od: “Kad je ispit?”. Profesori na fakultetu imaju dve obaveze: da drže nastavu i da se bave naukom. Studenti vide samo polovinu posla, ali im niko ne brani da se uključe u drugu polovinu.
3. Konferencija je veoma važna.
Konferencija je događaj na kome, u roku od par dana, naučnici širom sveta razmene svoje ideje i rezultate. Najbolje je da sa svojim mentorom posetiš nekoliko konferencija, makar samo sedeo u publici i slušao. Još bolje bi bilo kada bi iskoristio svojih 10 minuta i izašao pred publiku da predstaviš svoju ideju. Nemoj da se bojiš - svi vide da si mlad i ne očekuju od tebe novi model atoma. Na konferenciji shvatiš da je nauka interdisciplinarna, što znači da moraš da sarađuješ sa drugim ljudima da bi uspeo. Uglavnom se na konferencijama naučnici dogovaraju za nove radove, što je tvoja šansa. Studenti imaju popuste na konferencije ili su potpuno besplatne. Pisanje sažetka za konferenciju je velika prva stepenica koju moraš da prođeš.
4. Nemoj očekivati da ćeš sutra ujutru u 8:57h postati naučnik.
Raduj se malim stvarima: napravio si bazu podataka, grafik koji ćeš nekome pokazati, prvi put si napisao afilijaciju u Wordu koju ćeš svaki naredni put samo kopirati. Rad mora proći kroz ruke recenzenta, čija je funkcija da priloži svoje komentare, što može da traje mesecima. Kada ispraviš rad i ponovo ga pošalješ, kreće druga runda recenzija, sve dok ne ispraviš sve manjkavosti. Ovo je umarajuće, a niko ti ne garantuje na samom početku da će rad sigurno biti objavljen.
5. Često je iza nauke dosadan posao.
Teško je napisati naučni rad od samog početka, čak i onima koji to rade godinama. Da bi podatke obradio statistički, moraš da naučiš mnogo tehničkih stvari. Potrebno je nabaviti software-e koji će ti služiti godinama. Možda moraš da odeš u inostranstvo u neku laboratoriju. Moraš naučiti da pravilno organizuješ baze podataka, kako ne bi više puta radio istu stvar. Razmišljaj ovako: organizujem folder tako da neko ko prvi put sedne za moj računar može da se snađe. To znači da u nauci nema mesta za nazivanje fajlova JHVSDLNVAH_NOVI ili VNVHASLDVKH_NAJNOVIJIIII ili JVSNLJKAHSKJ_VERZIJA14. Fajlove ćeš verovatno morati da šalješ i drugim ljudima na radu (koautorima) pa gledaj da se ne izblamiraš, a da se unutar fajlova nalazi engleski jezik koji je svim naučnicima zajednički. Napravi Read_me.txt file u kome ćeš pisati svaki korak i u kome će biti nazivi konačnih verzija svih fajlova koje si koristio u analizama. Kada ti stigne recenzija za pola godine, tvoj Read_me.txt file će ti biti portal u svet naučnog rada koji si započeo. Preporuka je da pišeš sve što radiš u laboratorijski dnevnik, kako bi imao i u analognom obliku informacije, u slučaju da se nešto desi sa računarom.
6. Koautori.
Verovatno ćeš u svet nauke ući kao koautor. Ovo znači da neće odmah na tebe pasti sav teret koji ima glavni autor, već ćeš pomagati u delu posla. Vremenom, kada budeš prošao kroz proces pisanja naučnog rada, osamostalićeš se i tvoje prezime će biti prvo na nekom radu. Razvijaj mrežu ljudi iz oblasti i prihvati ponude, čak ako je tvoj doprinos mali. Koautori će postati tvoji prijatelji koje ćeš jedva čekati da vidiš na konferencijama. Seti se da su oni ti koji su ti pomogli na početku i da oni razumeju tvoje probleme. U nekim časopisima postoji spisak svih stvari koje je radio svaki koautor, tako da nemoj da te iznenadi što su neki tu zbog izvora finansiranja (objavljivanje radova se nekad i plaća!), dok su drugi pisali rad, treći prikupljali podatke, a četvrti merili u laboratoriji. Uloge koautora su razne.
7. Odbiće te. Nasmeši se i teraj dalje.
Primer koji navodim je ekstreman. Recimo da si krenuo od ideje koja nas sve zanima - da li ima života van Zemlje? Srećan, pišeš najeminentnijim naučnicima iz te oblasti. Oni, ako ikada otvore e-mail, kada ukucaju tvoje ime u citatne baze videće nepoznatu osobu sa 0 ili malo citata. Neće svi želeti da rade sa tobom. Neće svaki časopis prihvatiti tvoj rad. Neće svaka konferencija prihvatiti tvoj sažetak. Ako se ovo ponavlja, pokušaj da nabaviš više koautora koji mogu da ti daju savet za pisanje, uloži novac u poznavanje engleskog jezika, uloži vreme u poboljšanje metodologije, uloži trud u poboljšanje grafičkih prikaza u radu. Moraš prihvatiti da nije dobro, ali da može bolje. Psihički je teško je kad neko ne ceni tvoj trud i kad dobiješ, umesto komentara na rad, ad hominem argument.
Primer ad hominem argumenta recenzenta: “Ovo može da napiše samo osoba koja ima koronu.”
Primer korektnog argumenta recenzenta: “Ovaj rad može da se unapredi u polju metodologije u sekciji 2.4., a trenutna verzija rada nije zadovoljavajuća za ovaj časopis. Shodno sadržaju rada, preporučujemo sledeći naučni časopis: _____.”
Bitno je da ti ovo neko kaže pre nego što kreneš da se baviš naukom: ima mnogo naučnih časopisa, konferencija, mladih ljudi željnih znanja, pa i dobrih mentora koji će biti tu da stanu iza tebe kada ti je najteže.
8. Benefit?
Ako ti zvuči zanimljivo da uđeš u svet nauke, ovo te možda kupi:
- Stavke za CV - nakon završenog fakulteta, svi studenti imaju istu stavku “Diploma osnovnih studija”. Spomeni učešće na konferencijama u biografiji kako bi poslodavci znali da si se dodatno angažovao u toku studija. Ne izmišljaj brojeve radova i konferencija, jer moraš da imaš dokaz: sertifikat, štampanu verziju sažetka ili rada.
- Dalje napredovanje - poziv u drugu instituciju na razmenu ili u laboratoriju da radiš na novim uzorcima.
- Izlazak iz komfort zone - suočićeš se sa pitanjima na koja ne znaš odgovor. Putovaćeš u delove sveta koji imaju drugačiju kulturu. Moraćeš da pričaš strane jezike. Imaćeš diskusije sa stručnjacima. Posle svega toga, kvalitetniji si čovek!
- Svet projekata - pošto nauka košta, naučićeš fondove kod kojih možeš da konkurišeš za novac. Verovatno ćeš biti uključen kao mladi istraživač jer se to veoma ceni. Ovo znači da možeš da imaš dodatnu platu.
- Organizovanost - naučićeš da planiraš vreme. Znaćeš koliko ti vremena treba da iskucaš paragraf, da uradiš neku analizu ili kartu. Imaćeš mnogo rokova do kada moraš da pošalješ rad, tako da će loše navike otaljavanja nestati. Znaćeš mesecima unapred kada su ti konferencije.
- Kontakti - Ljudi iz različitih instituta sa kojima budeš sarađivao mogu da ti napišu pismo preporuke. Ovo je jedna strana A4 gde te neko hvali kako bi dobio posao, poziciju ili finansiranje/stipendiju. Kada ozbiljni naučnici tvrde da si sposoban, imaš prednost.
- Najbliže besmrtnosti - Zamisli da Arhimed zna da se 23 veka kasnije i dalje primenje Arhimedov zakon. Tvoje ime će biti zauvek na naučnom radu kojeg objaviš, a generacije učenih ljudi za tobom će te se sećati.
