Још једна недеља вече, а треба припремити семинарски за сутра. Паника, прављење нереалног плана, непроспавана ноћ и често семинарски рад лошег/осредњег квалитета. Наравно, не претпостављамо да сви студенти раде у последњи час, али ово упутство помоћи ће и онима који нису кампањци да уштеде на времену и повећају ефикасност приликом израде семинарског рада. Овде нећемо причати о избору теме, форми, изгледу семинарског и другим стварима, с обзиром да је то прича за себе, а и професори често сами поставе своје захтеве како треба да изгледа семинарски на њиховим предметима. Посветићемо се проналажењу неопходне литературе.
Треба знати да кључни део квалитетног семинарског представља читање литературе на тему и на тај начин усвајања широког спектра знања. Сва та знања даље помажу у процесу тумачења и приказа закључака, као и самом схватању обрађиване теме.
За неког ко нема искуства у писању често постоје проблеми. Овај процес стога постаје предуг и може да обесхрабри студенте. Поред претраживања потребно је издвојити и доста времена за читање и анализу самих текстова. Зато је потребно скратити време претраживања и користити најбоље алате.
Обратите пажњу - ово ће вам користити и за дипломски/мастер рад!
Пре него што наставимо, вештачка интелигенција (AI) није поуздана за претраживање научне литературе. То је првенствено зато што велики језички модели генеришу уверљиве наслове, ауторе, часописе и DOI бројеве који заправо уопште не постоје. Истраживања показују да основни четботови измисле и до 55% цитираних референци, док чак и напреднији модели генеришу лажне изворе у 18% до 40% случајева. Такође, вештачка интелигенција тешко разликује литературу високог утицаја од радова ниског квалитета, предаторских часописа или повучених студија. Тестови показују да модели често рангирају “слабије” радове као висококвалитетне. Док се ове методе не усаврше препоручујем да се држите доброг старог претраживања, зато читајте даље.
Дакле шта представља литературу и како на најбржи начин пронаћи литературу за израду семинарског рада?
Литература за семинарски рад може да претставља практично све. Наравно не буквално али генерално прихватљиви су сви научно признати извори: књиге, монографије, уџбеници, радови других студената (дипломски/мастер радови, докторске дисертације), научни радови у стручним часописима, закони и сличне регулативе на државном и међународном нивоу (прописи, стратегије, планови развоја, планови управљања, споразуми…) и мноштво извора са интернета где можете пронаћи и све претходно наведене изворе, али и званичне сајтове релевантних удружења и признатих организација (нпр. UNWTO, WWF, итд.), сајтови са статистичким подацима као што су Републички завод за статистику Србије и Републички хидрометеоролошки завод итд. Иако се чини као компликовано врло брзо ћете се уходати.
Иако живимо у дигиталном свету библиотеке су и даље више него корисне и често најбоља полазна тачка приликом тражења литературе. Притом, књиге ипак имају више информација, за разлику од нпр. научних радова који се баве уским темама. Наравно, често оно што нам је потребно није могуће пронаћи у једној књизи и једној библиотеци. Овде, online свет ипак пружа једну предност, а то је online претраживање каталога библиотека. У ову сврху користите COBISS који повезује каталоге библиотека на националном нивоу. Свакако препорука да се учланите и у библиотеку Матице српске која има највећи фонд, а можете користити и просторије читаонице. На крају, литературу потражите и у нашој библиотеци Департмана јер су увек велике шансе да се неко већ бавио истом/сличном темом.
За претраживање научних радова корисни су Српски цитатни индекс и Кобсон.
Треба имати у виду да ћете (у зависности од теме) углавном користити литературу на енглеском језику па тако треба да прилагодите и претраживање. Треба водити рачуна о кључним речима које ћете користити јер могу значајно да уштеде на времену претраживања. Претражујте речи уско везане са вашом темом. Покушајте да испробате све синониме/антониме, скраћенице. Оно што треба избећи су речи као што су compare/comparation, correlation, relationship, advantages и слично. Ово може у претрагу укључити и много непотребне литературе која садржи ове речи. Свакако немојте очекивати да ћете једном претрагом пронаћи све што вам треба. Покушајте са различитим комбинацијама кључних речи све док не пронађете довољно материјала.
Често се наводи да сајтови као што су Wikipedia (и друге online енциклопедије) никако не смеју да се користе као извор литературе, с обзиром да корисници самостално додају садржај. Оно што јесте чињеница да у семинарском раду не смете наводити Wikipedia-у као извор литературе. Међутим, сматрам да је Wiki користан начин да брзо дођете до главних извора информација које касније можете даље додатно истражити. На крају сваког Wiki чланка стоји списак извора (References) који су коришћени за писање. Рецимо тражите информацију о дивљем свету Џибутија, пронаћи ћете чланак и у оквиру њега информацију да је коришћен текст IUCN (Међународна унија за заштиту природе), који можете и цитирати с обзиром да се ради о званичној организацији (види слику). Наравно, опрезно са изворима на Wikipedia-и јер је могуће пронаћи и много незваничних.
Мени лично омиљен сајт за претраживање књига и научних радова је ResearchGate. Овде се налази база радова које истраживачи сами уносе и прилично је прегледан и ефикасан. Када пронађете рад који вам је потребан можете погледати основне информације (аутори, апстракт) а уколико је откључан можете прочитати и преузети цео рад. Уколико цео рад није доступан постоји опција Request full-text from authors, где ће неко од аутора након одређеног времена проследити рад. Апсолутно користите ову опцију! Иако као студенти често имате проблем са контактирањем професора/асистената, верујте да ће у академској заједници сви хтети да вам изађу у сусрет и помогну у истраживању (у реду не сви, али већина).
Такође два корисна претраживача литературе су Google scholar и Academia.
Најбоље резултате ћете добити уколико покушате више различитих метода, а проверена је упоредно претраживање фондова библиотека и online претраживача. Свакако је савет да уколико и поред ових претрага имате проблем консултујете ваше професоре, који увек могу дати препоруке за литературу коју је потребно користити, као и лично позајмити/проследити потребну литературу.
На крају, иако вам се често чини да семинарски рад није битан и не носи много бодова, саветујем да ипак одвојите време и посветите се потпуно. Семинарски радови пружају могућност да мало скренете са теме коју обрађујете на предмету и тиме проширите своје знање. Новостечено знање неће бити корисно само за семинарски рад већ може бити врло корисно током испита и даљих радова. Професори нарочито цене свако додатно знање које сте усвојили и радо ће ући у дискусију уколико примете да сте озбиљно приступили изради рада. Нарочито битно је то, што ћете израдом квалитетних семинарских радова ући у рутину, где ћете научити да пишете овај тип радова по аутоматизму, што ће вам изузетно олакшати писање завршних (дипломских/мастер) радова.
Списак свих наведених извора у тексту:
Извори фотографија:
Насловна: Photo by Element5 Digital: https://www.pexels.com/photo/assorted-books-on-book-shelves-1370295/
