Можете ли нам укратко представити свој професионални пут након завршетка студија? Чиме се данас бавите и која бисте искуства или достигнућа посебно издвојили?

Мој професионални пут није био потпуно праволинијски, али данас верујем да је баш у томе његова највећа вредност. Свако искуство, чак и оно за које у датом тренутку нисам знала куда ће ме одвести, отворило је врата некој новој прилици.

Након завршетка студија запослила сам се у туристичкој агенцији у Београду, где сам радила пет година креирајући индивидуална путовања за далеке дестинације. Каријеру сам започела као агент продаје, а временом напредовала до позиције менаџера за продају и маркетинг. Ту сам открила колико ме привлаче креативни и стратешки аспекти маркетинга. Рад у туризму донео ми је бројна познанства, нова знања и прилику да посетим многе дестинације о којима сам раније само маштала.

Ипак, једно путовање је заувек променило мој поглед на свет. Током пословног путовања на Занзибару први пут сам се сусрела са афричким континентом и свакодневицом потпуно другачијом од свега што сам до тада познавала. Упознала сам децу која одрастају са врло мало, а ипак су била пуне радозналости, топлине и радости. Тај сусрет ме је дубоко дирнуо и подсетио ме колико су услови у којима дете одраста важни за све што касније може да постане. Тада се у мени пробудила жеља да дам свој допринос и укључим се у хуманитарни рад, макар и кроз волонтирање. По повратку сам почела да истражујем хуманитарне организације у Србији и тако открила Фондацију Новак Ђоковић. Њихова мисија, посвећеност раном развоју деце, изградњи и опремању вртића и стварању бољих услова за децу одмах су ме освојили. Две године касније добила сам прилику да постанем део њиховог тима.

У Фондацији сам провела више од четири године радећи у тиму за комуникације. Био је то период огромног професионалног и личног развоја, током којег сам много научила о непрофитном сектору и значају иницијатива које имају дугорочан позитиван утицај. Креирала сам комуникационе планове за све пројекте Фондације и била укључена у бројне активности, од организације предавања др Габора Матеа и др Шефали у Србији и региону, до израде протокола за отварање великог броја вртића широм Србије.

Данас сам директорка маркетинга у компанији VladsDigital, где заједно са тимом креирам стратегије и учествујем у развоју различитих брендова, дигиталних производа и едукативних пројеката. Важан део мог рада чини организација Конференције Бизнис Приче, која окупља преко 1.500 учесника сваке године. Кроз тај посао имам прилику да спојим знања из туризма, маркетинга и менаџмента догађаја.

Паралелно са професионалном каријером, наставила сам академско усавршавање и 2023. године уписала докторске студије на истом Департману на којем сам дипломирала. Тако сам се, на неки начин, вратила тамо где је све почело. Када погледам свој досадашњи пут, видим колико се све надовезало: туризам ме је довео до маркетинга, једно путовање до Фондације, а интересовање за догађаје до докторских студија. Често нас неочекивани сусрети и ситуације усмере ка најважнијим животним одлукама.

Шта Вам је факултет пружио? Која знања и вештине стечене током студија данас сматрате највреднијим и како су Вам користиле у даљем развоју?

Факултет ми је пружио много више од стручног знања из области туризма. Пре свега, помогао ми је да развијем радне навике, дисциплину, одговорност и способност да самостално организујем своје време и обавезе. Посебно ценим мултидисциплинарност студија туризма. Кроз различите предмете стицала сам знања из економије, менаџмента, маркетинга, географије и културе, а тек касније, кроз професионални развој, постала сам потпуно свесна колико је таква ширина образовања драгоцена.

Факултет ме је научио и да учење не престаје добијањем дипломе. Напротив, то је тек почетак. Знања која сам стекла била су важан темељ, али су ми можда још вреднији били радозналост, жеља за истраживањем и спремност да континуирано учим.

Шта бисте волели да сте више искористили или испробали током студија, а што бисте данас препоручили садашњим студентима?

Када бих данас могла да се вратим на основне студије, једно је сигурно, трудила бих се да искористим још више прилика, али и да их много активније сама стварам. Иако сам имала сјајно искуство студентске размене у Марибору, волела бих да сам учествовала у још више међународних програма, посећивала више конференција и радионица, тражила прилике за стручне праксе и упознавала људе из различитих области. Данас знам колико један разговор, познанство или наизглед мала прилика могу да утичу на даљи професионални пут.

Студентима бих поручила да не чекају да им неко понуди прилику. Нека сами шаљу мејлове, пријављују се на програме, волонтирају, истражују и покрећу иницијативе. Неће сваки покушај бити успешан, али сваки доноси неко ново искуство и важну лекцију. И можда најважније, волела бих да сам тада имала још више поверења у себе и своје одлуке. Сећам се коментара из окружења да туризам нема перспективу и да је тешко изградити успешну каријеру у тој области. Данас знам колико је важно не дозволити да туђа ограничења постану наша.

Шта бисте поручили будућим студентима који размишљају о упису нашег Департмана, на основу свог искуства током студија?