Ово је текст за оне који положе све испите у јуну и питају се "Шта сад?". Предлажемо да обавезе на факултету стављате у први план, а потом размислите да ли имате времена и воље да се више умно ангажујете у некој области. Ако сте се препознали (а знамо да јесте) прочитајте пар савета о уласку у нову димензију- свет науке.
1. Мора да те заинтересује нека тема.
У обиљу информација које добијаш на факултету, пронађи оно што те занима. Најбоље је да напишеш на папир шта те не интересује у животу. Тиме одстраниш један велики терет и помириш се са тиме да нећеш бити стручњак из те области. Ако се у теби не пробуди кајање што си се одрекао тог дела науке, на добром си путу. Уколико ниси свестан шта те занима, размисли о томе шта ти се мота у глави када не учиш за испит. Помисли на ствари које су те фасцинирале као дете. Када останеш на мање од три ствари које ти доносе осмех на лице, урадио си први корак.
Пример:
Желим: геоморфологија, геологија, климатологија.
Не желим: медицина, психологија, социологија, економија.
2. Причај са професорима који имају везе са твојим претходним избором.
Мора постојати особа која ће ти помоћи да уђеш у свет науке. Није често да се студент заинтересује за науку, па постоји велика шанса да ће професор бити одушевљен што му је неко пришао да га пита нешто конкретније од: “Кад је испит?”. Професори на факултету имају две обавезе: да држе наставу и да се баве науком. Студенти виде само половину посла, али им нико не брани да се укључе у другу половину.
3. Конференција је веома важна.
Конференција је догађај на коме, у року од пар дана, научници широм света размене своје идеје и резултате. Најбоље је да са својим ментором посетиш неколико конференција, макар само седео у публици и слушао. Још боље би било када би искористио својих 10 минута и изашао пред публику да представиш своју идеју. Немој да се бојиш - сви виде да си млад и не очекују од тебе нови модел атома. На конференцији схватиш да је наука интердисциплинарна, што значи да мораш да сарађујеш са другим људима да би успео. Углавном се на конференцијама научници договарају за нове радове, што је твоја шанса. Студенти имају попусте на конференције или су потпуно бесплатне. Писање сажетка за конференцију је велика прва степеница коју мораш да прођеш.
4. Немој очекивати да ћеш сутра ујутру у 8:57h постати научник.
Радуј се малим стварима: направио си базу података, график који ћеш некоме показати, први пут си написао афилијацију у Wordu коју ћеш сваки наредни пут само копирати. Рад мора проћи кроз руке рецензента, чија је функција да приложи своје коментаре, што може да траје месецима. Када исправиш рад и поново га пошаљеш, креће друга рунда рецензија, све док не исправиш све мањкавости. Ово је умарајуће, а нико ти не гарантује на самом почетку да ће рад сигурно бити објављен.
5. Често је иза науке досадан посао.
Тешко је написати научни рад од самог почетка, чак и онима који то раде годинама. Да би податке обрадио статистички, мораш да научиш много техничких ствари. Потребно је набавити software-е који ће ти служити годинама. Можда мораш да одеш у иностранство у неку лабораторију. Мораш научити да правилно организујеш базе података, како не би више пута радио исту ствар. Размишљај овако: организујем фолдер тако да неко ко први пут седне за мој рачунар може да се снађе. То значи да у науци нема места за називање фајлова JHVSDLNVAH_NOVI или VNVHASLDVKH_NAJNOVIJIIII или JVSNLJKAHSKJ_VERZIJA14. Фајлове ћеш вероватно морати да шаљеш и другим људима на раду (коауторима) па гледај да се не избламираш, а да се унутар фајлова налази енглески језик који је свим научницима заједнички. Направи Read_me.txt file у коме ћеш писати сваки корак и у коме ће бити називи коначних верзија свих фајлова које си користио у анализама. Када ти стигне рецензија за пола године, твој Read_me.txt file ће ти бити портал у свет научног рада који си започео. Препорука је да пишеш све што радиш у лабораторијски дневник, како би имао и у аналогном облику информације, у случају да се нешто деси са рачунаром.
6. Коаутори.
Вероватно ћеш у свет науке ући као коаутор. Ово значи да неће одмах на тебе пасти сав терет који има главни аутор, већ ћеш помагати у делу посла. Временом, када будеш прошао кроз процес писања научног рада, осамосталићеш се и твоје презиме ће бити прво на неком раду. Развијај мрежу људи из области и прихвати понуде, чак ако је твој допринос мали. Коаутори ће постати твоји пријатељи које ћеш једва чекати да видиш на конференцијама. Сети се да су они ти који су ти помогли на почетку и да они разумеју твоје проблеме. У неким часописима постоји списак свих ствари које је радио сваки коаутор, тако да немој да те изненади што су неки ту због извора финансирања (објављивање радова се некад и плаћа!), док су други писали рад, трећи прикупљали податке, а четврти мерили у лабораторији. Улоге коаутора су разне.
7. Одбиће те. Насмеши се и терај даље.
Пример који наводим је екстреман. Рецимо да си кренуо од идеје која нас све занима - да ли има живота ван Земље? Срећан, пишеш најеминентнијим научницима из те области. Они, ако икада отворе e-mail, када укуцају твоје име у цитатне базе видеће непознату особу са 0 или мало цитата. Неће сви желети да раде са тобом. Неће сваки часопис прихватити твој рад. Неће свака конференција прихватити твој сажетак. Ако се ово понавља, покушај да набавиш више коаутора који могу да ти дају савет за писање, уложи новац у познавање енглеског језика, уложи време у побољшање методологије, уложи труд у побољшање графичких приказа у раду. Мораш прихватити да није добро, али да може боље. Психички је тешко је кад неко не цени твој труд и кад добијеш, уместо коментара на рад, ad hominem аргумент.
Пример ad hominem аргумента рецензента: “Ово може да напише само особа која има корону.”
Пример коректног аргумента рецензента: “Овај рад може да се унапреди у пољу методологије у секцији 2.4., а тренутна верзија рада није задовољавајућа за овај часопис. Сходно садржају рада, препоручујемо следећи научни часопис: _____.”
Битно је да ти ово неко каже пре него што кренеш да се бавиш науком: има много научних часописа, конференција, младих људи жељних знања, па и добрих ментора који ће бити ту да стану иза тебе када ти је најтеже.
8. Бенефит?
Ако ти звучи занимљиво да уђеш у свет науке, ово те можда купи:
- Ставке за CV - након завршеног факултета, сви студенти имају исту ставку “Диплома основних студија”. Спомени учешће на конференцијама у биографији како би послодавци знали да си се додатно ангажовао у току студија. Не измишљај бројеве радова и конференција, јер мораш да имаш доказ: сертификат, штампану верзију сажетка или рада.
- Даље напредовање - позив у другу институцију на размену или у лабораторију да радиш на новим узорцима.
- Излазак из комфорт зоне - суочићеш се са питањима на која не знаш одговор. Путоваћеш у делове света који имају другачију културу. Мораћеш да причаш стране језике. Имаћеш дискусије са стручњацима. После свега тога, квалитетнији си човек!
- Свет пројеката - пошто наука кошта, научићеш фондове код којих можеш да конкуришеш за новац. Вероватно ћеш бити укључен као млади истраживач јер се то веома цени. Ово значи да можеш да имаш додатну плату.
- Организованост - научићеш да планираш време. Знаћеш колико ти времена треба да искуцаш параграф, да урадиш неку анализу или карту. Имаћеш много рокова до када мораш да пошаљеш рад, тако да ће лоше навике отаљавања нестати. Знаћеш месецима унапред када су ти конференције.
- Контакти - Људи из различитих института са којима будеш сарађивао могу да ти напишу писмо препоруке. Ово је једна страна А4 где те неко хвали како би добио посао, позицију или финансирање/стипендију. Када озбиљни научници тврде да си способан, имаш предност.
- Најближе бесмртности - Замисли да Архимед зна да се 23 века касније и даље примење Архимедов закон. Твоје име ће бити заувек на научном раду којег објавиш, а генерације учених људи за тобом ће те се сећати.
