Još jedna nedelja veče, a treba pripremiti seminarski za sutra. Panika, pravljenje nerealnog plana, neprospavana noć i često seminarski rad lošeg/osrednjeg kvaliteta. Naravno, ne pretpostavljamo da svi studenti rade u poslednji čas, ali ovo uputstvo pomoći će i onima koji nisu kampanjci da uštede na vremenu i povećaju efikasnost prilikom izrade seminarskog rada. Ovde nećemo pričati o izboru teme, formi, izgledu seminarskog i drugim stvarima, s obzirom da je to priča za sebe, a i profesori često sami postave svoje zahteve kako treba da izgleda seminarski na njihovim predmetima. Posvetićemo se pronalaženju neophodne literature.
Treba znati da ključni deo kvalitetnog seminarskog predstavlja čitanje literature na temu i na taj način usvajanja širokog spektra znanja. Sva ta znanja dalje pomažu u procesu tumačenja i prikaza zaključaka, kao i samom shvatanju obrađivane teme.
Za nekog ko nema iskustva u pisanju često postoje problemi. Ovaj proces stoga postaje predug i može da obeshrabri studente. Pored pretraživanja potrebno je izdvojiti i dosta vremena za čitanje i analizu samih tekstova. Zato je potrebno skratiti vreme pretraživanja i koristiti najbolje alate.
Obratite pažnju - ovo će vam koristiti i za diplomski/master rad!
Pre nego što nastavimo, veštačka inteligencija (AI) nije pouzdana za pretraživanje naučne literature. To je prvenstveno zato što veliki jezički modeli generišu uverljive naslove, autore, časopise i DOI brojeve koji zapravo uopšte ne postoje. Istraživanja pokazuju da osnovni četbotovi izmisle i do 55% citiranih referenci, dok čak i napredniji modeli generišu lažne izvore u 18% do 40% slučajeva. Takođe, veštačka inteligencija teško razlikuje literaturu visokog uticaja od radova niskog kvaliteta, predatorskih časopisa ili povučenih studija. Testovi pokazuju da modeli često rangiraju “slabije” radove kao visokokvalitetne. Dok se ove metode ne usavrše preporučujem da se držite dobrog starog pretraživanja, zato čitajte dalje.
Dakle šta predstavlja literaturu i kako na najbrži način pronaći literaturu za izradu seminarskog rada?
Literatura za seminarski rad može da pretstavlja praktično sve. Naravno ne bukvalno ali generalno prihvatljivi su svi naučno priznati izvori: knjige, monografije, udžbenici, radovi drugih studenata (diplomski/master radovi, doktorske disertacije), naučni radovi u stručnim časopisima, zakoni i slične regulative na državnom i međunarodnom nivou (propisi, strategije, planovi razvoja, planovi upravljanja, sporazumi…) i mnoštvo izvora sa interneta gde možete pronaći i sve prethodno navedene izvore, ali i zvanične sajtove relevantnih udruženja i priznatih organizacija (npr. UNWTO, WWF, itd.), sajtovi sa statističkim podacima kao što su Republički zavod za statistiku Srbije i Republički hidrometeorološki zavod itd. Iako se čini kao komplikovano vrlo brzo ćete se uhodati.
Iako živimo u digitalnom svetu biblioteke su i dalje više nego korisne i često najbolja polazna tačka prilikom traženja literature. Pritom, knjige ipak imaju više informacija, za razliku od npr. naučnih radova koji se bave uskim temama. Naravno, često ono što nam je potrebno nije moguće pronaći u jednoj knjizi i jednoj biblioteci. Ovde, online svet ipak pruža jednu prednost, a to je online pretraživanje kataloga biblioteka. U ovu svrhu koristite COBISS koji povezuje kataloge biblioteka na nacionalnom nivou. Svakako preporuka da se učlanite i u biblioteku Matice srpske koja ima najveći fond, a možete koristiti i prostorije čitaonice. Na kraju, literaturu potražite i u našoj biblioteci Departmana jer su uvek velike šanse da se neko već bavio istom/sličnom temom.
Za pretraživanje naučnih radova korisni su Srpski citatni indeks i Kobson.
Treba imati u vidu da ćete (u zavisnosti od teme) uglavnom koristiti literaturu na engleskom jeziku pa tako treba da prilagodite i pretraživanje. Treba voditi računa o ključnim rečima koje ćete koristiti jer mogu značajno da uštede na vremenu pretraživanja. Pretražujte reči usko vezane sa vašom temom. Pokušajte da isprobate sve sinonime/antonime, skraćenice. Ono što treba izbeći su reči kao što su compare/comparation, correlation, relationship, advantages i slično. Ovo može u pretragu uključiti i mnogo nepotrebne literature koja sadrži ove reči. Svakako nemojte očekivati da ćete jednom pretragom pronaći sve što vam treba. Pokušajte sa različitim kombinacijama ključnih reči sve dok ne pronađete dovoljno materijala.
Često se navodi da sajtovi kao što su Wikipedia (i druge online enciklopedije) nikako ne smeju da se koriste kao izvor literature, s obzirom da korisnici samostalno dodaju sadržaj. Ono što jeste činjenica da u seminarskom radu ne smete navoditi Wikipedia-u kao izvor literature. Međutim, smatram da je Wiki koristan način da brzo dođete do glavnih izvora informacija koje kasnije možete dalje dodatno istražiti. Na kraju svakog Wiki članka stoji spisak izvora (References) koji su korišćeni za pisanje. Recimo tražite informaciju o divljem svetu Džibutija, pronaći ćete članak i u okviru njega informaciju da je korišćen tekst IUCN (Međunarodna unija za zaštitu prirode), koji možete i citirati s obzirom da se radi o zvaničnoj organizaciji (vidi sliku). Naravno, oprezno sa izvorima na Wikipedia-i jer je moguće pronaći i mnogo nezvaničnih.
Meni lično omiljen sajt za pretraživanje knjiga i naučnih radova je ResearchGate. Ovde se nalazi baza radova koje istraživači sami unose i prilično je pregledan i efikasan. Kada pronađete rad koji vam je potreban možete pogledati osnovne informacije (autori, apstrakt) a ukoliko je otključan možete pročitati i preuzeti ceo rad. Ukoliko ceo rad nije dostupan postoji opcija Request full-text from authors, gde će neko od autora nakon određenog vremena proslediti rad. Apsolutno koristite ovu opciju! Iako kao studenti često imate problem sa kontaktiranjem profesora/asistenata, verujte da će u akademskoj zajednici svi hteti da vam izađu u susret i pomognu u istraživanju (u redu ne svi, ali većina).
Takođe dva korisna pretraživača literature su Google scholar i Academia.
Najbolje rezultate ćete dobiti ukoliko pokušate više različitih metoda, a proverena je uporedno pretraživanje fondova biblioteka i online pretraživača. Svakako je savet da ukoliko i pored ovih pretraga imate problem konsultujete vaše profesore, koji uvek mogu dati preporuke za literaturu koju je potrebno koristiti, kao i lično pozajmiti/proslediti potrebnu literaturu.
Na kraju, iako vam se često čini da seminarski rad nije bitan i ne nosi mnogo bodova, savetujem da ipak odvojite vreme i posvetite se potpuno. Seminarski radovi pružaju mogućnost da malo skrenete sa teme koju obrađujete na predmetu i time proširite svoje znanje. Novostečeno znanje neće biti korisno samo za seminarski rad već može biti vrlo korisno tokom ispita i daljih radova. Profesori naročito cene svako dodatno znanje koje ste usvojili i rado će ući u diskusiju ukoliko primete da ste ozbiljno pristupili izradi rada. Naročito bitno je to, što ćete izradom kvalitetnih seminarskih radova ući u rutinu, gde ćete naučiti da pišete ovaj tip radova po automatizmu, što će vam izuzetno olakšati pisanje završnih (diplomskih/master) radova.
Spisak svih navedenih izvora u tekstu:
Izvori fotografija:
Naslovna: Photo by Element5 Digital: https://www.pexels.com/photo/assorted-books-on-book-shelves-1370295/
