МЕТОДИКА НАСТАВЕ ПРИРОДНИХ НАУКА (биологије, хемије, физике, географије), математике и информатике
Излазно звање: Доктор наука – методика наставе
(3 године, 180 ЕСПБ)
Услови за упис на докторске студије
На прву годину докторских академских студија може се уписати кандидат који има завршене мастер академске или интегрисане академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова, из исте или сродне области, и просечну оцену најмање 8,00 на сваком претходном нивоу студија. Право пријаве имају и кандидати који су стекли академски назив магистра наука, односно магистра уметности, уз просечну оцену најмање 8,00. За докторске студије које се реализују на Департману за географију, туризам и хотелијерство примењују се ови општи услови, док се испуњеност услова и бодовање кандидата утврђују у складу са важећим Правилником Факултета.
Приликом рангирања кандидата узимају се у обзир:
- успех остварен током претходних нивоа студија;
- дужина студирања;
- број остварених ЕСПБ бодова;
- остварени научноистраживачки резултати из области студијског програма за који кандидат конкурише.
За студијски програм Туризам додатно се могу вредновати и одређене награде освојене на релевантним националним и међународним такмичењима.
Предност приликом рангирања имају кандидати који први пут уписују докторске студије на том нивоу и на тој високошколској установи.
Право уписа стичу кандидати који се, након рангирања, налазе у оквиру броја места утврђеног конкурсом Универзитета у Новом Саду.
Детаљни критеријуми, начин бодовања и формуле за рангирање кандидата дефинисани су Правилником о упису студената на студијске програме Природно-математичког факултета, па препоручујемо да кандидати пре пријаве провере његову актуелну верзију.
Студијски програм докторских студија Методика наставе природних наука, математике и информатике намењен је кандидатима који желе да се баве истраживањем образовања и унапређењем наставе биологије, хемије, физике, географије, математике и информатике на највишем академском нивоу. Програм повезује предметно знање са дидактиком, педагогијом, методологијом истраживања и савременим образовним технологијама, са циљем развоја стручњака способних да анализирају, процењују и унапређују наставне процесе. Посебан акценат стављен је на развој критичког и рефлексивног односа према образовној пракси, као и на повезивање истраживања са конкретним потребама школа, наставника и образовног система. Студије трају три године, односно шест семестара, и обухватају 180 ЕСПБ. Завршетком програма стиче се академски назив Доктор наука – методика наставе.
Од наставне праксе до научно заснованог истраживања образовања. Структура студија постављена је тако да докторанд у прва три семестра развије методолошку и дисциплинарну основу потребну за сопствено истраживање. Програм обухвата два обавезна и четири изборна предмета, при чему сваки предмет носи 15 ЕСПБ, а избор се врши у складу са истраживачким интересовањима студента и уз консултације са саветником. Посебно важни обавезни садржаји су Методологија дидактичко-методичких истраживања у настави и Педагошка статистика, који развијају компетенције за планирање истраживања, избор одговарајућег дизајна, прикупљање и обраду података и критичку интерпретацију резултата. Циљ није само проучавање постојећих метода наставе, већ оспособљавање докторанда да самостално поставља истраживачка питања и проверава колико су одређени приступи заиста ефикасни у конкретном образовном контексту.
Програм пружа велики простор за уску стручну и истраживачку специјализацију. Изборни предмети омогућавају докторандима да се усмере ка методици биологије, хемије, физике, географије, математике или информатике и да своју докторску тему развијају унутар дисциплине која одговара њиховом претходном образовању и интересовањима. У области географије, на пример, могуће је бавити се одабраним питањима методике, наставним плановима и програмима, радом са даровитим ученицима, дидактичко-методичким истраживањима, стручним усавршавањем наставника, геоинформатиком у настави или начинима представљања физичко-, друштвено- и регионалногеографских садржаја.
Истовремено, програм омогућава повезивање са другим STEM областима, педагогијом и образовним технологијама. Студент чак може, уколико је релевантно за истраживање, да изабере један предмет са другог акредитованог докторског програма ПМФ-а.
Савремена методика подразумева и разумевање технологије, иновација и нових модела учења. Широка понуда изборних садржаја омогућава докторандима да истражују интерактивно учење, пројектни и проблемски приступ, образовни софтвер, е-учење, мултимедијалне технологије, интелигентне системе у образовању, виртуална окружења, експеримент у настави и друге савремене приступе. Тиме програм одговара на потребу да се настава природних наука, математике и информатике развија заједно са променама у технологији и начинима на које ученици приступају информацијама.
Докторанд не треба само да зна како да примени одређену иновацију, већ и да уме да истражи њене ефекте, процени њена ограничења и утврди у којим образовним условима она заиста доприноси учењу. Тако се технологија не уводи ради саме модернизације, већ као предмет критичког и научно заснованог истраживања.
Након завршетка студија доктор наука је оспособљен за самостална истраживања у области методике наставе, развој и евалуацију наставних метода, образовних технологија и курикулума, анализу наставне праксе и учешће у креирању образовних политика. Компетенције могу бити примењене у високом образовању, научноистраживачким институцијама, установама које се баве развојем образовања, стручним усавршавањем наставника и пројектима усмереним на унапређење STEM образовања. Програм развија и способност повезивања истраживања, образовне политике и праксе, као и сарадње у мултидисциплинарним домаћим и међународним тимовима.
Доктор методике наставе зато не истражује само шта се у учионици дешава – његов задатак је да научно објасни зашто одређени приступи функционишу, процени како их можемо унапредити и допринесе стварању образовања које је квалитетније, савременије и засновано на доказима.