ГЕОИНФОРМАТИКА
Излазно звање: Дипломирани географ, са ближим одређењем у Додатку дипломе – геоинформатичар
(4 године, 242 ЕСПБ)
За студијски програм ОАС Геоинформатика полаже се пријемни испит под називом - ДОПУНИЋЕ СЕ.
Студијски програм Геоинформатика намењен је студентима које подједнако интересују простор, подаци и савремене дигиталне технологије. Програм повезује фундаментална знања из физичке и друштвене географије са информатиком, географским информационим системима и методама за прикупљање, обраду, анализу и визуелизацију просторних података. Студенти зато не уче само како функционишу природни и друштвени процеси, већ и како се информације о њима могу претворити у дигиталне податке, анализирати и користити за решавање конкретних проблема. Већ током прве године сусрећу се са Картографијом, Основама дигиталне географије, Основама ГИС-а и Уводом у програмирање, док се географска основа гради кроз климатологију, геологију и друге дисциплине. На тај начин од самог почетка развијају два међусобно повезана начина размишљања – географски и информатички.
Када географија сусретне програмирање. Једна од највећих предности Геоинформатике јесте то што студенти не остају само корисници постојећих ГИС алата, већ постепено уче како су геопросторни системи организовани и како могу да их развијају и прилагођавају различитим потребама. Кроз Базе просторних података, Геоинформатику, Програмирање и развој ГИС апликација, ГИС платформе и Wеб-ГИС развијају вештине потребне за рад са савременим геопросторним технологијама. Студенти уче како да организују велике количине просторних информација, повезују различите изворе података, креирају дигиталне карте и просторне базе, аутоматизују аналитичке поступке и развијају апликације које омогућавају да се просторни подаци користе и путем интернета. Тако се географија претвара у нешто веома конкретно: дигитални систем који може да помогне у планирању, управљању и доношењу одлука.
Слику изменити са неком сликом са теренске наставе
Од сателитског снимка до одлуке. Савремена геоинформатика заснива се на подацима који долазе из све већег броја извора – сателита, сензора, база података, теренских мерења и различитих дигиталних платформи. Зато програм обухвата Даљинску детекцију, Геостатистику, Квантитативне методе у геонаукама, Анализу географских временских серија и Напредне методе прикупљања, обраде и приказа географских података. Студенти кроз ове предмете развијају способност да у великој количини информација препознају просторне обрасце, промене и везе које нису увек видљиве на први поглед.
Важан део студија чине и стручне праксе, које се реализују током више година студирања и омогућавају повезивање теоријских знања са реалним професионалним задацима. На тај начин студент постепено прелази пут од разумевања података до њихове примене у решавању конкретних проблема.
Геоинформатика има примену готово свуда где постоји питање „где?“. Кроз велики број изборних предмета студенти могу да обликују студије према сопственим интересовањима и областима у којима желе да примене ГИС и анализу просторних података. Могу се усмеравати ка просторном планирању, државној управи, заштити животне средине, климатским променама, здравству, демографији, природним хазардима или картографији, али и ка напреднијим технолошким областима као што су инфраструктуре просторних података, анализа великих података и моделирање географских процеса.
Програм тако показује да ГИС није само један софтвер или начин израде карте, већ читав скуп метода и технологија које се могу примењивати у различитим секторима. Управо та ширина примене омогућава студентима да током студија открију област која их највише интересује и у њој даље развијају своје стручне компетенције.
Слику изменити са неком сликом са школске праксе или учионице
Завршетком основних академских студија Геоинформатике студент стиче академски назив дипломирани географ и компетенције које повезују разумевање простора са способношћу рада са подацима и дигиталним технологијама. Могућности професионалног ангажовања веома су широке: од ГИС и ИТ сектора, просторног и урбанистичког планирања, заштите животне средине и управљања природним ресурсима, до пољопривреде, енергетике, саобраћаја, телекомуникација, инфраструктуре, локалне самоуправе, картографије, демографије, туризма, јавног здравља и система безбедности. Стечена знања представљају и одличну основу за наставак образовања на мастер студијама географског, геоинформатичког и сродних профила.
У свету у којем готово свака појава има своју локацију, геоинформатика омогућава да простор претворимо у податке, податке у знање, а знање у боље одлуке.